Култура

Сваки дан је наша прилика за добро дело

Мислим да свет никада није живео у бахатијем хаосу него што живи последње две деценије... Док разарају планету свим средствима, исти људи нам цинично причају о правди, моралу, етици, о томе како свет мора да се поправи а да су они задужени да брину бригу о правди на планети.

Током богате списатељске каријере Душан Ковачевић, драмски писац, сценариста и редитељ, у духу највећих српских сатиричара потписао је најзначајније приче о нама, чије дијалоге зна напамет бар половина Срба – „Маратонци трче почасни круг“, „Радован Трећи“, „Професионалац“, „Подземље“, „Ко то тамо пева“, „Балкански шпијун“.

Ранохришћанска библиотека у Хипону

Нема пуно података о организацији црквене библиотеке у Хипону. Зна се да то није била јавна библиотека. Њене фондове користили су углавном клирици који су помагали Августину у епископској резиденцији.

Ранохришћанска библиотека на Западу о којој има највише веродостојних података не налази се ни у Риму ни у Италији, него на Северу Африке у граду Хипону. Библиотека је припадала Аурелију Августину (354-430. год.), који је био епископ града Хипона. Августин је основао библиотеку у Хипону када је дошао из Милана (387. год.). Почетни фонд оформио је од списа које је донео са собом (које је он саставио, као и од других црквених аутора). То је била његова радна библиотека, која му је увек била на располагању. За време његовог епископовања није постојала разлика између његове радне библиотеке и црквене библиотеке.

„Сеоба Срба“ Паје Јовановића у историји светске уметности

Протеклог месеца је светској јавности представљена књига „Увод у уметност деветнаестог века“ (An Introduction to Nineteenth-Century Art) једног од водећих светских стручњака на овом пољу, америчке професорке Мишел Факос (Michelle Facos).

Књига се појавила у издању престижног Routledge издавача.

На нешто више од 400 страна проф. Факос истражује доминантне токове и појаве у историји уметности деветнаестог века. Оно што ову књигу чини важном није само систематизовање различитих тенденција, уметничких дела и аутора, већ и регионални и проблемски приступ питањима уметности овог периода. Проф. Факос истражује друштвене околности које су утицале на иконографију и стил уметности, укус као и интелектуална стремљења у култури тог доба.

Изложба посвећена Византији

У Европском културном центру у Делфију у току су припреме за годишњи Међународни симпосион посвећен византијском периоду. У центру пажње ће бити изложба „Богослужење и храмови након пада Цариграда, из колекције Музеја Бенаки“, коју је 28. јуна свечано отворио Патријарх константинопољски Вартоломеј.

По први пут је изложено више од 66 верских предмета, укључујући и иконе и литургијске сасуде из периода од 15. до 19. века. Изложени експонати приказују различите путеве стваралаштва којим су ишли ствараоци богослужбених утвари и верских предмета, који су живели у различитим областима за време распада Византијског Царства.

Протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић: Ратни дневник сарајевског свештеника

Дневник живота Цркве и личних доживљаја током рата у Сарајеву 1992. Године; Стари Бановци, Београд : Бернар, 2011; 345 стр. Памћење је човеку друга домовина. Иво Андрић

У издању Бернара из Београда објављена је књига некадашњег пароха сарајевског, а данас архијерејског намесника врачарско-грочанског Драгомира Убипариповића Ратни дневник сарајевског свештеника. Није ни мало случајно што се ова књига појавила у Страсној седмици, јер има управо ту симболику док нас води кроз драматичне догађаје у Сарајеву након избијања ратних сукоба у Босни и Херцеговини.

О. Драгомир, тадашњи свештеник Старе цркве у Сарајеву, вредно је записивао оно што је било у видокругу његовог живота и рада у раздобљу од 5. априлаа до 23. августа 1992. године. Дневници прате дешавања у његовој парохији, и у самом граду, остављајући сведочанство будућим поколењима, историчарима и свима онима који буду намеравали да ближе упознају живот и страдања сарајевских Срба.

Икона – проповед у бојама

Студенти Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију током године више пута презентују своје радове. Њихову завршну изложбу радова, поводом које смо се нашли у просторијама ове високошколске установе, ове године отворио је и благословио Његова Светост Патријарх српски Иринеј.

Сватјејши је том приликом нагласио да студенти из године у годину постижу све боље резултате. Декан школе, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић говорио је о тематским и пригодним изложбама где студенти показују јавности шта су током школске године научили и савладали. „Ове године смо имали неколико запажених и великих поставки.