Култура

Љубиша Ђидић: Кнегиња Јелена Балшић

Прва импресија за оног читаоца овог дела, који држи до националног и личног достојанства, биће осећање благодарности аутору ове монодрамске прозне поеме, која тако сажета, необичним узнесењем, зари непојамном дубином и ширином лепоте човекове снаге.

Инспиративна уводна реч Митрополита Амфилохија Радовића о лози Немањића и Лазаревића у оквиру светосавског опредељења и косовског завета широм отвара тематику монодраме Љубише Ђидића Кнегиња Јелена Балшић: „Преко њих се српски народ родио, препородио и уписао међу зреле европске народе. Њихово вријеме је мјера свега онога шта се са тим народом догађало и шта се са њим догађа до дана данашњега... Ово је прва драма овакве врсте посвећена овој благородној госпи у чијој личности је обједињена судбина Рашке и Зете, као и земља херцегова, дедовина Светог Саве Немањића“.

Црквена музика – драгоцено благо наше православне традиције

Георгијe Максимовић – 60 година диригентског и композиторског рада

Црквена поезија и црквена музика представљају драгоцено благо наше православне традиције. Са овим благом се на богослужењима свакодневно сусрећемо али нисмо увек понесени интерпретацијом. Ретки су појци и хорови који умеју да прате ток богослужења и да на адекватан начин пренесу мисли и мелодије црквених песника.

Један од диригената који привлачи пажњу начином извођења црквене музике јесте Георгије Максимовић (рођен у Земуну 1929. г.). У питању је диригент и композитор који ове године обележава 60 година рада. Дириговање је учио од Војислава Илића на Музичкој академији у Београду. Интересантан је због тога што сваком хору приступа индивидуално, водећи рачуна о изражајним могућностима гласова. У интерпретацијама посебну пажњу посвећује уједначеном звуку и пијанисимо преливима са повременим динамичким контрастима. Тренутно управља Хором „Миленко“ из Черевића. У овој вароши на обали Дунава покренуо је Смотру црквених хорова у жељи да на једном месту окупи различите извођаче и да подстакне млађе диригенте на истрајност у раду са певачима аматерима.

Поводом концертног извођења српског традиционалног певања

Духовно благо српског хорског звука

У Београду није могуће тако често чути искрено разумевање и препознавање слојевитог значења поетског текста приликом извођења хорских дела српских аутора. Свакако да изводити композиције у оригиналу писане за богослужење захтева познавање основних богословских сазнања, а која се усвајају једино литургијским учешћем.

Библиотекарски живот Архимандрита Нићифора Дучића

Српски историчар Валтазар Богишић (1834-1908) истицао је да се у личности Нићифора Дучића „сједињује црковник, војник и књижевник“ и да је „најоргиналнија личност и то у добром почасти вриједном смислу“.

Посебно место међу научним, културним и националним личностима у Србији у 19. веку, заузима Нићифор Дучић, јер је као свештено лице био председник Српског ученог друштва (1887-1891); управник Народне библиотеке Србије (1880-1886); дописни члан Југословенске академије знаности и уметности (од 1892. г.); председник Одбора за школе и учитеље у српским земљама под турском влашћу (од 1868. г.); председник Великог духовног суда (од 1881. г.) и учествовао је у ратовима против Турака.

Промоција у манастиру Сланци: Патријарх у обезбоженом времену

Манастир Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда позива Вас на промоцију филма Патријарх у обезбоженом времену.

У недељу, 14. августа 2011. године, после бденија које почиње у 17 часова у манастирској сали биће приказан филм Патријарх у обезбоженом времену рађен по сценарију др Вељка Ђурића Мишине а у продукцији РТВ Краљево.

Манастир Светог Архиђакона Стефана у Сланцима

Мокрогорски музички фестивал - благо наше духовности

Први Мокрогорски музички фестивал у Дрвенграду надмашио очекивања. Кустурица: Без обзира на кризу, сцена за добре ствари мора да постоји

Тродневни Мокрогорски музички фестивал, организован први пут, и под покровитељаством прослављеног редитеља Емира Кустурице, завршава се у понедељак увече у Дрвенграду. Посвећен очувању аутентичне српске традиције, створен с намером да бројну публику одведе до мало познатих извора наше духовности, у распону од средњовековне - црквене, до народне - изворне музике, надмашио је сва очекивања уметника и посетилаца.