Култура

150 година Српског народног позориште у Новом Саду

Наш најстарији професионални театар, Српско народно позориште у Новом Саду, (тада у саставу Аустрије - од 1867. Аустроугарска) основано је на јучерашњи дан пре тачно век и по и то са мисијом да буди националну свест и јача културни идентитет. У бурној историји прошло је много тога и преживело тешке дане и славне тренутке. Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више текстова у новосадском "Србском дневнику" о потреби оснивања Српског народног позоришта. У припремама за оснивање учествовали су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај.

46. Мокрањчеви дани

Фестивал „Мокрањчеви дани“, од 9. до 15. септембра, почеће беседом Стефана Миленковића, а отвориће га министар Предраг Марковић. За Мокрањчеву статуету на традиционалном „Натпевавању хорова“ надметаће се пет хорова: словеначки „Орфеј“ из Љутомера, македонски „Моис Хасон“ из Скопља, „Салутарис“ из Минска у Белорусији, као и српски хорови „Преподобни Роман Слаткопојац“ из Панчева и Академски хор СКЦ из Ниша.

Две Да Винчијеве Богородице заједно

Два музеја саопштила су да организују изложбу на којој ће заједно бити изложене две верзије дела „Богородица међу стенама“ Леонарда да Винчија које та два музеја поседују. „Богородица међу стенама“ у лондонској Националној галерији датира из периода између 1483. и 1486, док је она изложена у Лувру настала 25 година раније.

Париски музеј ће лондонском позајмити Да Винчијеву слику из своје збирке, а Национална галерија ће заузврат Лувру дати на позајмицу један цртеж овог сликара. Два Да Винчијева ремек-дела на исту тему у Лондону ће бити изложена у оквиру поставке „Дворски сликар Милана“, која ће бити отворена у новембру и трајаће до фебруара.

Сага о хармонији

Као што је на небу Режија: Кеј Полак Земља: Шведска 2004. Улоге: Михаел Никвист, Хелен Сјохолм, Фрида Халгрен, Ингела Олсон

Филм Као што је на небу (Sa som I Himmelen), шведског режисера Кејa Полака (Дечије острво 1980.), ушао је у историју кинематографије пошто је 2004. године номинован у свим категоријама Златне бубе (званичне награде Шведске Академије) а да није добио ниједну награду. Публика га је прихватала постепено у Шведској, Холандији и Немачкој а у Сиднеју је од 2006. пројектован 103 недеље, што представља несвакидашњи рекорд.

Главни актери су Лена (Фрида Халгрен), Ингер (Ингела Олсон), Габриела (Хелен Сјохолм) и Данијел (Михаел Никвист), познати међународни диригент чија је жеља да створи дело које ће отворити срца људи. После срчаног удара одлази у провинцију, у Норланд, место где је провео најраније детињство и за кога га везују ружне успомене због злостављања од стране вршњака. На позив пастора Стига (Никлас Фалк) прихвата да се брине о локалном парохијском хору и тако започиње ова необична прича о обичним људима.

Највећа икад испричана прича

(The Greatest Story Ever Told) – 1965. г. – четворочасовна епска прича о животу и страдању Исуса Христа у режији америчког режисера Џорџа Стивенса

Филм „Највећа икад испричана прича“ заснован је на новели Фултона Аурслера, новинара и писца, написаној након његовог боравка у Светој Земљи. Под утиском тог путовања, баптиста по рођењу и дугогодишњи агностик, Аурслер се са читавом породицом окренуо вери, пришао Римокатоличкој Цркви и потом одлучио да напише причу о Исусу Христу која би била подједнако занимљива као и приче које су се у наставцима објављивале у популарним часописима.

Био је запањен сазнањем колико мало људи, заправо, знају о Христу и пожелео да на приступачан начин, приближи личност Исуса Христа савременим читаоцима. Новела је стекла велику популарност.

Проф. Јован Фундулис: ОМИЛИТКА – црквено проповедништво

Причињава нам посебну радост и задовољство да као преводиоци српског издања Омилитике проф. Јована Фундулиса, дугогодишњег професора Литургике и Омилитике из Солуна, најпре заблагодаримо Богу на обављеном послу, као и да објавимо да је изашло из штампе ово значајно дело у издању Епархије жичке (едиција Жички путокази, књига 16), а које може бити од користи не само ученицима Богословије и студентима Теолошког Факултета, него и свим посленицима проповедништва или љубитељима беседништва, будући да је њен текст једноставан и неоптерећен уобичајеним пратећим научним апаратом.