Нове књиге

Богослужење и васпитање по Светом Јовану Златоустом

„Богослужење и васпитање по Св. Јовану Златоустом" - књига епископа Јована Острошког, Метох манастира Острог, Београд 2009

Књига епископа Јована (Пурић) о односу богослужења и васпитања у делу Светог Јована Златоуста поново нас враћа кључној теми православног богословља - литургијском погледу на Бога, човека и свет. Епископ Јован Пурић Од најранијих дана својих, Црква сведочи да је Васкрсли Христос, победом над смрћу и адом, присутан у причасном Путиру, и да је то једини „лек бесмртности" (Св. Игњатије Богоносац) за човека и твар. Али, исто тако, Црква указује и на немогућност да се Путиру приступи без одговарајуће припреме. Причешће је Дар, али и Захтев: и то је основа православног васпитања кроз богослужење. Литургију служи сам Христос; по Светом Златоусту, свештеник позајмљује Христу свој језик и приноси Му своју руку. Ова христоцентричност литургијског постојања Цркве спасавала је православне народе, чак и у доба најжешћег ропства под Турцима, од заборава своје вере и сопствене душе.

Bидослов - саборник Епархије захумско-херцеговачке

- О часопису Видослов. - Садржај новог броја (пдф).
Одабрани текстови:
- Георгије Манзаридис: БОГОСЛОВСКИ ПРИСТУП МЕЂУЛИЧНИМ ОДНОСИМА (пдф)
- Преподобни Калистос Ангеликудис: МОЛИТВА ИПОСТАСНОМ ЛОГОСУ ОЧЕВОМ (пдф)
- Дејан Николић: КИРИЛОВСКО-МЕТОДИЈЕВСКА ТРАДИЦИЈА И НАШЕ ВРЕМЕ (пдф)

Нови број годишњака - Живопис бр. 4 (2010)

Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила је у јуну 2010. године, годишњак Живопис бр. 4. Замишљен је као годишњак који својом садржином прати научна збивања на богословском, црквено-уметничком и конзерваторском пољу. Будући везан за Високу школу - Академију СПЦ, у часопису се објављују описи научних истраживања и достигнућа, како наставника, тако и сарадника ове акредитоване црквене високошколске установе. Ове године Живопис је посвећен обнови и чувању икона, фресака, мозаика, а посебан допринос савременим научним стремљењима на пољу консервације и рестаурације дат је у одељку ликовни прилози (дате су фотографије затечених стања и стања на иконама у току и после консервације, које су вршене у току наставног процеса под менторством мр Јована Пантића). Зборник је подељен у четири поглавља: студије, црквене уметности, обнова и чување и прикази (уз ликовне прилоге).

Свевиђе бр.62 - лист Епархије будимљанско-никшићке

Крка - часопис Епархије далматинске, бр. 20

Садржај: Раскол између Истока и Запада; Митрополит пергамски Јован Зизјулас: Православље и дијалог; Старац Јосиф Исихаста; Укратко о ћирилском писму; Што се догодило 1941. у Cpбу?; Не дирајте моју рушевину!; Вијести из Епархије

Издвајамо из садржаја: Протојереј др Џон Мајендорф, РАСКОЛ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

Христолошки спорови су, као што смо видели, изазвали на истоку коначан расцеп измећу византијског хришћанства и других древних хришћанских заједница: Сиријске, Египатске и Јерменске. Грци и Латини су остали сами у заједничкој верности Халкидону, као два културна израза хришћанства у римском свету. Раскол, који их је најзад одвојио, не може да се идентификује ни са једним посебним догађајем, па чак не може тачно ни да се датира. У овом процесу своју улогу су одиграли и политичка опозиција између Византије и Франачке империје, и постепено отуђивање у мисли и пракси, и дивергентан развој у богословљу и еклисиологији. Међутим, без обзира на историјске факторе, који су све више и више удаљавали две половине хришћанства једну од друге, постојале су политичке снаге које су радиле у корист јединства. Византијски императори су, на пример, од четрнаестог до петнаестог века систематски покушавали да поново васпоставе црквено јединство са Римом, да би на тај начин обезбедили помоћ запада против Турака.

Хришћански живот - трећи број часописа Православне епархије врањске

Поводом великог хришћанског празника Преображења Господњег, изашао је трећи број часописа Православне епархије врањске ''Хришћански живот''.

Овај број часописа посвећен је Новом светитељу Наше Цркве Преподобном Јустину ћелијском и врањском, који је уписан у ред светитеља одлуком овогодишњег редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а посебно истичемо беседу Преподобног Јустина ћелијског и врањског изговорену на Видовдан 1966. године у манастиру Ћелије, код Ваљева.