Нове књиге

Слово уредника часописа Светосавско огњиште (2009)

Година која је за нама, донела је Српској Православној Цркви и њеној верној деци, члановима српске црквене заједнице у Африци, велику духовну радост. Прослављен је вредан и изузетно значајан јубилеј, 30 година од изградње храма светог апостола Томе у Јоханесбургу – јединог српског православног храма на афричком континенту.

Значај и узвишеност овог јубилеја и труд који је потребно уложити да би се тај значај представио и забележио, далеко превазилази наше снаге, способности и простор који имамо у нашим новинама “ Светосавско Огњиште “. Ипак, уз Божију помоћ, потрудили смо се да вам у овом деветом издању јединог часописа на српском језику у Африци, донекле пренесемо дух прославе и обележавања овог изузетног јубилеја. Дакле, највећи део овог издања је посвећен великом јубилеју и посети званичне делегације Српске Православне Цркве тим поводом.

Нова монографија о Храму Светог Саве

Из штампе је изашла монографија Храм Светог Саве на Врачару. Уредник издања је Зоран Радованов, текст је приредио Драгомир Ацовић, а стручни сарадници били су Војислав Миловановић и Маја Филиповић.
Фотографије које су обогатиле текст преузете су из Фото-архива Спомен-храма, а затим и од фотографа: Милинка Стефановића, Радета Прелића, Хаџи-Марка Вујичића, Бранка Јовановића. Фотографија на насловној страни дело је Марка Рупена.

Издавач ове капиталне монографије је Студио „Бечкерек", Нови Сад.

Књига о монаху Харитону новомученику

Поводом десетогодишњице мученичке смрти монаха Харитона манастир Црна Река објавио је књигу под називом "Харитон - новомученик црноречки". Настављајући своју издавачку делатност црноречки монаси овога пута пред вернике износе житије овог новомученика рода српског.

Књига се састоји из два поглавља. Прво поглавље описује живот и страдање монаха Харитона. Друго поглавље почиње беседом Епископа Артемија на сахрани оца Харитона у манастиру Црна Река, а наставља се казивањима свештенства, монаштва и познаника монаха Харитона о његовим врлинама.

Нови број годишњака Академије СПЦ - Живопис 3, 2009

Свој премијерни број часопис Живопис, годишњак Академије - Високе школе Српске Православне Цркве за уметности и консервацију доживео је 2007. године. Замишљен је као годишњак који би својом садржином пратио научна збивања на богословском, црквено-уметничком и конзерваторском пољу отворивши се добродошлицом према свим заинтересованим истраживачима и научним посленицима. Будући везан за Академију СПЦ, од првог броја један део часописа одвојен је за приказ истраживања и достигнућа како наставника и сарадника, тако и студената Академије. Већ од другог свеска, изашлог 2008, почаствовани смо формирањем цењеног уређивачког одбора у који су, сем професора Академије декана др Радомира Поповића, др Ђорђа Јанковића, др Светлане Пејић, др Драгана Марковића, Предрага Ристића и Јована Пантића, ушли јереј др Џон Бер, декан Академије светог Владимира у Њујорку, јерођакон др Пантелејмон Манусакис са Факултета Часног крста у Бостону, протојереј др Николај Озољин са Института светог Сергија у Паризу, те њихова преосвештентва епископи браничевски Игњатије и диоклијски Јован. Улога главног уредника припала је јереју Жељку Ђурићу, док се напорног посла техничког уредништва прихватио колега Тодор Митровић.

Православна веронаука - ново издање Епархије далматинске

Драга браћо и сестре, драга децо, пред вама се налази нова књига издавачке установе Истина Епархије далматинске, која је посвећена православној веронауци. Има више разлога што смо одлучили да ову књигу посветимо управо веронауци, јер смо као Црква одговорни и за своју будућност. Када то кажемо, првенствено мислимо на бригу Цркве о младима и о њиховом васпитању и упознавању са основним истинама православне вере.

Ново издање Епархије далматинске: Света Гора - историја и манастири

Идеја да у оквиру издавачке куће Истина Епархије далматинске једно издање посветимо Светој Гори, њеној историји и значају за Православље уопште, родила се после наше посете манастиру Хиландару и Светој Гори на празник Ваведења Пресвете Богородице. Из светог Предања се зна да је сама Пресвета Богородица, још за време свог земног живота, посетила полуострво Атос на Халкидикију тј. данашњу Свету Гору и благословила ово свето место, да кроз читаво време буде место монашког врлинског живљења и ево тај Њен благослов почива на Атосу до дана данашњег, донoсећи безбројне духовне плодове.