Нове књиге

О садржају часописа „Каленића“ број 4/2009

Сходно устаљеној уређивачкој концепцији, и овај број „Каленића" отвара светоотачки текст који није био до сада преведен на српски језик. Реч је о проповеди светог Григорија Неокесаријског Чудотворца (213-217) „О светима" коју су, према енглеском критичком издању из серије Ante-Nicene Christian Librori, vol. 6, Edinburgh 1867-1885, превели Марина и Срећко Петровић.

"Крка" бр. 36 - часопис Епархије далматинске

Садржај: Кад нас грде благосиљамо; Атос-географски положај, биљни и животињски свет; О духовном рату; Интервју са Епископом далматинским Г. Фотијем; Књига о логору Јасеновац; Вијести из Епархије.

Издвајамо из садржаја: Беседа на Светог Андреја Првозваног

Митрополит пергамски Јован: Кад нас гдре благосиљамо

"Јер вас у Христу Исусу ја родих Јеванђељем.
Молим вас, дакле, угледајте се на мене".

Ове речи Апостола Павла изабрала је наша света Црква како би се у Евхаристијском сабрању и светлом празновању почаствовао: Андреј који је, према Василију Селевкијском, "апостолског мужества истоимени, први који је Господа надписао себи за учитеља, Апостолског хора почетак".

Владика Григорије: Прича о старом краљу

Посљедњих дана јула, пред нашим читаоцима појавила се још једна књига Владике Григорија стилом и садржајем свакако вриједна наше пажње. Ову лијепу „Причу о Старом Краљу" могли бисмо назвати савременом бајком, испричаном у једном даху, а у духу и начином старих приповједача. Као и претходна ауторова књига „Лазар", и „Прича о Старом Краљу" је свједочанство о једној изузетној личности која је, истовремено, прототип и веома успјели приказ човјека каквог свако од нас чува у сопственом сјећању и искуству. То је збирка цртица из једног богатог и плодног живота у којој просто свјетлуцају, и мада наизглед успутно казани умногоме је оплемењују, детаљи о људима и мјестима, предјелима и догађајима, уткани у њу на начин који нас и нехотично враћа у једно прошло вријеме.

Превод дела Светог Кирила Јерусалимског

Опус светоотачких дела на српском говорном подручју обогаћен је и знатно увећан ових дана преводом Катихеза, али и осталих аутентичних посланица Светог Кирила Јерусалимског, као и неких мањих списа чије ауторство још није потврђено или се оспорава.

Ради се о једном од најзначајнијих црквених књижевних споменика и светотајинских дела у Цркви уопште, насталом у четвртом веку, који се у патристици, иначе, због значаја и плодности, сматра златним веком хришћанске књижевности, а које се по први пут појављује на српском језику у преводу са старогрчког изворника, из едиције Мињове Патрологије, трудом Митрополита црногорског-приморског г. Амфилохија, дугогодишњег професора Катихетике са методиком наставе на Православном Богословском Факултету у Београду.

Ново издање Епархије бачке: Алмашка капела

Предговор - У светској књижевности постоји књига Приповест о два града, занимљив роман Чарлса Дикенса и прича о јунацима прохујалог доба у два града. Књига пред нама нема никакве везе са Чарлсом Дикенсом нити су у њој описани градови и догађаји, асоцијација је једино у наслову. Тамо је прича о градовима живих, овде о упокојенима. Тамо су описи догађаја, овде портрет једне капеле, малене цркве на Алмашком гробљу у Новом Саду. Пред нама је сасвим другачија прича у другом тоналитету и о другим људима. Прича о капели, њеној историји, архитектури и уметности, њеним ктиторима и упокојеним Новосађанима чији се земни остаци налазе на истоименом гробљу.

Јасеновац – зборник радова Четврте међународне конференције о Јасеновцу

ПРЕДГОВОР - Српска наука је после Другог светског рата била прикраћена да до краја истражи историјске коренове геноцида који је извршен у Независној Држави Хрватској над српским, јерврејским и ромским народом. Југославија је након 1945. била једина држава на свету чија влада није пребројала своје мртве. Импровизовало се са успостављањем установа за испитивање броја мртвих, гробови и јаме (foibe) на крашком подручју нису отворени, све до расула државе 1991. То је остављало видљиве трагове на све покушаје да научници умисле накнадно и сами да реконструишу историју геноцида и његове стварне последице. У исто време, у култури је почела најпре прикривена, а затим све отворенија гогољевска трговина мртвим душама. Упоредо са ревизионистичком историографијом у западном свету да се умањи значај холокауста и број јеврејских жртава сведе на неку меру коју би потомство лако прихватило као пропратну појаву сваког рата, а не само модерне идеологије фашизма, у југословенској култури су импулси ревизионистичке науке са Запада почели добијати смисао застрашујућих политичких порука.