Нове књиге

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Првојануарски број Православља, новина Српске Патријаршије, почиње Божићном посланицом која је посвећена свој духовној деци Српске Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

На странама Православља можете прочитати Божићни разговор - интервју са композитором Светиславом Божићем, дописним чланом САНУ, који каже: „Творац нас је саздао за господство у скромности и моћ у послушности.“

У рубрици Догађај, о недавно завршеном Међународном научном скупу „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219–2019): историјско, богословско и културно наслеђе“, одржаном на Православном богословском факултету Универзитета у Београду пишу др Владислав Пузовић и др Владан Таталовић.

У рубрици Дела светитељска, о преводилачком подвигу - „Охридски пролог“ на словачком језику. Са главним преводиоцем величанственог дела Светог владике Николаја Велимировића, протојерејем Петром Сороком, разговарао је протођакон Радомир Ракић.

Каленић бр.6/2018

Предраг Вујић: Небеска Крајина

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, светло дана угледала је књига, збирка духовних песама „Небеска Крајина“, чији је аутор Предраг Вујић, професор православне веронауке.

Генерални покровитељ штампања, издавања и промоције књиге је Министарство културе и информисања Владе Републике Србије. Поред Министарства културе, штампање књиге помогла је и општина Рибник. Носилац пројекта је Коло српских сестара „Свете мученице Вера Нада и Љубав и мајка им Софија“ из Доње Превије у општини Рибник.

Златко Матић: Примат римског епископа

Ова монографија настала је као плод докторских студија и ди­сертације, одбрањене 1. јула 2016. на ПБФ УБ. Примарни циљ истраживања је проблем папског примата, али је тиме његова тема истовремено проблематика примата у Цркви уопште. Колико су били битни закључци овог истраживања, кроз које ме је водио ментор, владика браничевски проф. др Игнатије (Мидић), а који су првенствено указивали на неопходност да се богословски промисли примат у православљу, показују и најновија дешавања око додељивања аутокефалије Украјинској Цркви. У данашњем метежу површних новинских чланака и насупрот диригованим романтичарским, социолошким и политичким анализама, ова студија би можда могла да помогне српској јавности да поменутом питању приступи као теолошком изазову.

Нови број часописа „Животворни Источник“

Игуманија Матрона (Брдар): Буди храбра, ја сам с тобом!

„Није ми ништа неодстајало. Била сам срећна у тој кули са дадиљама и васпитачицама. Лепо су се опходиле према мени. Нисам патила за мајком. Отац ме је често посећивао. Сусрети и разговори са њим су били посебни празници за мене. Много сам га волела и осећала сам колико му значим, колико му је важно да будем безбедна. Безбедна је значило срећна. А да ли сам била срећна? Па, нисам знала шта је срећа! Тада сам сазревала, и у мени се нешто будило. Пошто сам живела веома високо, нешто ме је вукло према горе, према небу. Када бих живела у вашем времену, вероватно бих волела да путујем авионом. Да будем што ближе небеским пространствима. Такву чежњу сам имала.”

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православље доноси говор Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија на конференцији поводом 70-годишњице од усвајања Опште декларације о људским правима, одржаној у Бриселу 4. децембра 2018. године на тему Религијска и људска права унутар Европске уније – заједничка одговорност. У организацији Асоцијације Англиканске и Источних Цркава 22. новембра 2018. године Епископ пакрачко-славонски г. Јован одржао је традиционално годишње Константинопољско предавање у цркви Светог Јована Богослова у Лондону. О том догађају пише архимандрит Стефан Поњарац, парох оксфордски.

Лексикографским радом бави се пуне 44 године, током којих је написао укупно 18 енглеско-српско-енглеских речника на готово 15 хиљада страница. Са најплоднијим домаћим лексикографом, за децембарски број Православља, разговарала је Славица Лазић. О „Потирању ћирилице“ пише проф. др Борисав Милошевић, који, између осталог, бележи: -Текст који следи, настао је као резултат забринутог, свесног и рационалног промишљања о континуираном, планском и деценијском потирању и уништавању нашег писма. У тексту су изнети тачни подаци поткрепљени историјском и савременом документацијом...