Нове књиге

Православље (бр. 1305–1306)

Нови број Православља, новина Српске Патријаршије, доноси:

– Ауторски текст др Милана Гулића – СРПСКА ТРАГЕДИЈА: Злочин крвавих трагова који никада неће да изблиједи: „… Да нанесемо такве ударце, да Срби практично нестану…” Фрањо Туђман, предсједник Републике Хрватске 31. јула 1995. године.

– Пут сваког Србина – Из порте манастира Светог Димитрија у Сушици пружа се одличан поглед на Широко поље, на највећу равницу Косова и Метохије. То је, у ствари, више од погледа, јер на тој равници су Свети кнез Лазар и српска војска својом жртвом одредили пут сваком Србину, заувек. Више од шест векова после Косовског боја то је јасније него икада, јер се и данас на Косову брани Србија.

Друга свеска часописа „Николајеве студије“

Николајеве студије, година I, број 2, https://nicholaistudies.org/2021/I, Београд: Хришћански културни центар „др Радован Биговић“, 2021. 330 стр.

Из штампе је изашла друга свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.

У другој свесци Николајевих студија објављен је есеј брата Ришара из Тезеа надахнут мислима владике Николаја, чланак епископа Иринеја Добријевића о мисији Николаја Велимировића у Америци 1915–1918. године, као и чланак Славице Поповић Филиповић о мисији Николаја Велимировића у Великој Британији током Првог светског рата.

Глас Епархије нишке, број 21 (3/2021)

Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971. године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу.

Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.

Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021. Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.

Митрополит волоколамски Иларион: Јеванђеље Достојевског

У централној згради Државног музеја историје руске књижевности „В. И. Даљ“ 22. јуна 2021. године одржана је презентација књиге „Јеванђеље Достојевског“ Митрополита волоколамског г. Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, ректора Свецрквених постдипломских и докторских студија „Свети Ћирило и Методије“.

Догађају су присуствовали Д. П. Бак, директор Државног књижевног музеја, В. Н. Захаров, почасни председник Међународног друштва Достојевског, П. Е. Фокин, руководилац Музеја-стана Ф. М. Достојевског Државног књижевног музеја, И. Л. Волгин, председник Фондације Достојевског и стручњаци у области стваралаштва Ф. М. Достојевског.

Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене општине у Загребу

Проф. др Драган Дамјановић је добио Годишњу награду Друштва историчара уметности Хрватске за 2020. годину за књигу Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене општине у Загребу, која је изашла у издању загребачке Црквене општине и Епархије загребачко-љубљанске.

У тексту образложења, објављеном на интернет страници Друштва историчара уметности, каже се: стоји:

Књига је утемељена на исцрпном истраживању архивске и новинске грађе, кроз коју се расплиће богата историја загребачке православне катедрале, од куповине католичке капеле Свете Маргарете 1794. године, до земљотреса у марту 2020. године. Анализа архивских извора, уз примјену нових методолошких приступа при интерпретацији текста, представља основу научног рада др Драгана Дамјановића што чини његов текст посебно информативним и изврсним полазиштем за даља истраживања.