Наука

Предавање Владике славонског Јована у Јерусалиму

У оквиру радне посете Израелу 21. марта 2018. године године, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован одржао је предавање на тему „Никон Јерусалимац и повратак Свете земље у српско богословље“.

У организацији Екуменског теолошког истраживачког братства из Израела, у присуству интелектуалне и духовне елите града Јерусалима и Израела, предавање је одржано на Салезијанском теолошком факултету у Јерусалиму. Са благословом Његове Светости Патријарха јерусалимског г. Теофила, уз саслужење епископа г. Исидора и свештеног клира Јерусалимске Патријаршије, владика г. Јован служио је свету Литургију на Гробу Господњем у недељу, 18. марта 2018. године.

Предавање о великим религијама у Књажевцу

У Дому ученика средњих школа у Књажевцу 20. марта 2018. године јереј Драган Блинџов, парох зајечарски, одржао је предавање на тему „Велике светске религије“. Предавање је реализовано на иницијативу в. д. директора Дома г. Дарка Ристића и пароха књажевачког протојереја Перице Божуновића.

Јустин Ћелијски и Русија

Издавачка установа Епархије бачке Беседа подарила је читалачкој публици још једно изузетно, занимљиво и вишеструко корисно штиво, у виду књиге под насловом Јустин Ћелијски и Русија, путеви рецепције руске философије и теологије,  чији је аутор уважени проф. др Богдан Лубардић са Катедре за философију Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Обрађена тема је по себи изазовна, широка па следствено томе, потребује научну систематичност, философску проницљивост, теолошку креативност и наравно, терминолошку прецизност. Већ на првим страницама књиге пажљиви читалац ће увидети да је трудољубиви аутор успео да обједини сва четири речена аспекта који су потребни да би се на ваљан начин обрадила тематика ове врсте.

Пета недеља Великог поста – Преподобне Марије Египћанке

Пета недеља Свете и Велике Четрдесетнице посвећена је великој дивној подвижници и угодници Божјој, преподобној и богоносној матери нашој Марији Египћанки. Ово пету недељу Великог поста красе прекрасне богослужбене особедности које су садржане у такозваном Првом и Другом бденију.

Корачајући молитвеним путем покајања и поста, присећамо се свих недељних споменâ који нас својом еванђелском поуком и тематиком укрепљују: Недеље Победе Православља, недеље Светог Григорија Паламе, недеље Величања Часног Крста - Крстопоклоне и недеље Светог Јована Лествичника. Из претходних недеља свете Четрдесетнице видимо да је свака од њих повезана са величањем неке победе Цркве или пак победничким подвизима угодникâ Божјих којима је недељни спомен и посвећен. У овај недељни дан Великог поста прослављамо велику подвижницу преподобну и богоносну мајку нашу Марију Египћанку која је просијала незалазном Христовом светлошћу поставши победница и образац истинског покајања.

Пета недеља поста - глувна

Непрестано руководећи православне хришћане током Четрдесетнице ка освећујућим подвизима поста и покајања, Црква у богослужењу пете седмице теши и храбри оне који посте чињеницом да су прошли већ половину поста, и побуђује да ми „који смо преполовили свештени пут поста треба радосно да хитамо ка будућем васкрсењу". Умножавајући при крају посног попришта побуде ка неослабљеном богоугодном животу, Црква и у петој недељи наставља да нас подсећа како смо ми, који падосмо у грех, слични онима које заробише, те нам заповеда уздање у Господњу милост. „Завапи Христу Богу који је распет за тебе, каже Црква, и који је добровољно примио ране: побрини се за мене, Господе, и спаси ме". Свештене химне које Црква и данас поји на богослужењу пете седмице примљене су у VII и VIII веку од Софронија Јерусалимског, Андрије Критског и Студита - Јосифа и Теодора.

Mисли за сваки дан пете недеље поста

Свети Теофан Затворник

Понедељак - Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.