Наука

Прва духовна трибина у Браунау на Ину

Прва духовна трибина у Браунау на Ину
Прва духовна трибина у Браунау на Ину
Прва духовна трибина у Браунау на Ину
Прва духовна трибина у Браунау на Ину

У суботу, 19. марта 2017. године, одржано је прво духовно вече у најмлађој парохији Епархије аустријско-швајцарске - у граду Браунау. После вечерњег богослужења у сали је одржано предавање на тему Љубав као кључ за све проблеме. Вече је благословио надлежни парох мр Далибор Брнзеј, а затим је са др Биљаном Бадњаревић, доктором за дечју психосоматику у болници AMEOS из Синбаха на Ину, разговарао на тему љубави, духовне, интелектуалне, љубави између родитеља и деце и неопходности да се за дете увек има времена, увек дају одговори на питања, да се гаји узајамно поверење и отвореност.

Митрополит Амфилохије: Хљеб Живота

Митрополит Амфилохије: Хљеб Живота
Митрополит Амфилохије: Хљеб Живота
Митрополит Амфилохије: Хљеб Живота
Митрополит Амфилохије: Хљеб Живота

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохија одржао је 19. марта 2017. године, на Крстопоклону недјељу Часног поста, предавање на тему „Хљеб Живота“ у Саборном храму Светог Јована Владимира  у Бару.

Владика Атанасије (Јевтић): Теологија - Икономија - Литургија

Умировљени Епископ захумско- херцеговачки и емеритус Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Атанасије Јевтић одржао је 16. марта 2017. године предавање на тему „Теологија – Икономија – Литургија“ у оквиру вишедневне посете Факултету и низа предавања и часова за студенте. Владика је предавање изложио пред више од петстотина присутних у великом амфитеатру Православног богословског факултета.

Игуман Рафаило Бољевић: Мисаони фронт

Игуман Рафаило Бољевић: Мисаони фронт
Игуман Рафаило Бољевић: Мисаони фронт
Игуман Рафаило Бољевић: Мисаони фронт
Игуман Рафаило Бољевић: Мисаони фронт

У суботу, 18. марта 2017. године, у Саборној Цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици одржано је треће у низу предавање у склопу другог циклуса духовних предавања која се одржавају током Васкршњег поста. Предавање је одржао игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић на тему „Мисаони фронт“.

Крстопоклона недеља

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери. Тај символ има два - међусобно уско повезана - значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат - римски управитељ Јудеје - коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: "Овај човек никаква зла није учинио". Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: " Распни Га, распни Га!".

Исповедајмо своју веру смелије*

Свестан сам да смо дуго времена живели тешко и мукотрпно – под Турцима – када се на разне начине морало довијати да би се спасао голи живот. Отприлике да одатле потиче неки страх код нашег народа, мишљење да је важно да ја код куће исповедам своју веру, а на улици нека прича ко шта хоће о Богу, Богородици, анђелима, светитељима. Па ипак, мислим да и ми треба да сведочимо о својој православној традицији и вери. Путујући по свету, приметио сам да људи желе да слушају о правој вери, православној. Људи као да су се заситили свих могућих скретања, почев од Лутера и Калвина, Цвинглија и Џона Нокса, Меланхтона, Безе и других рефрматора у 16. веку, па до данас. Људи желе свежу реч православну. Нисмо ни свесни колико богатство духовности, богословља, заслуга за народ има Православље! А из Православља слабо ко да пређе у другу вероисповест, да не говоримо о другој религији. А где је наш пропуст?