Наука

Друга недеља Великог поста - Светог Григорија Паламе

Друга недеља свете Четрдесетнице посвећена је молитвеном спомену на Светог и богоносног оца нашег Григорија Паламу (Γρηγόριος Παλαμάς), Архиепископа солунског и великог богослова и проповедника православног мистичног подвижништва, великог заступника стварности обожења кроз учествовање у сâмом Богу, у Његовој нетварној благодати. Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога. Прве недеље свете и велике Четрдесетнице богослужбено смо прославили победу Православља над бројним јересима, а превасходно победу над иконоборством, док у другој недељи прослављамо дивног међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље Православног мистичног подвижништа које подразумева учење о непосредности Божјег присуства у свету.

Свети Лука Кримски: О великопосној молитви за задобијање духа љубави

Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, које гледамо сваког дана и сваког часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута без обзира на страдања и прогоне који му прете.

Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А будемо ли упорно и без застајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.

Светлост Христова просветљује све

Сваки припадник Цркве Христове услед греховне бујице овога света која помрачује душе, потребује истинску и суштинску светлост Христову која просветљује и освећује свакога човека који долази на свет. У Литиргији пређеосвећених дарова, коју служимо у данима свете Четрдесетнице, налази се један специфичан возглас: „Светлост Христова просветљује све“. Врло су занимљива тумачења неких Отаца о овом благослову: Неки га доводе у везу са читањем Старога Завета и, по њима, благослов за време читања старозаветних одељака показује да су праоци и пророци били просветљени истом светлошћу Божјом која и данас све просветљује, светлошћу Спаситеља који се јавио свету, а кога су они најавили.

Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије

Дана 17. јуна 2016. године у амфитеатру Православног богословског факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну (Грчка), на катедри за богословље, пред седмочланом комисијом коју су сачињавали проф. др Хрисостомос Стамулис (ментор и председник комисије), проф. др Марцелос Георгиос, проф. др Курембелес Јоанис, проф. др Цобанидис Стилианос, проф. др Калиакманис Василиос, проф. др Валаис Дионисиос и доцент др Гуциудис Мосхос докторску тезу под насловом Тајна Христова у делима Светог Кирила, Архиепископа Александријског одбранио је кандидат Јован Аничић, директор религијског образовања Епархије источноамеричке Српске православне Цркве и асистент професор Православног богословског факултета Свети Сава у Либертивилу (САД), стекавши тиме звање доктора богословља.

Прва недеља Великог поста - Победа Православља

Данашњи први недељни дан Великога поста назива се Недеља Православља, јер данас прослављамо оне који су се борили за чистоту вере наше, проглашавајући поштовање светих икона неотуђивим њеним делом. Због тога ми кличемо данас: „Пречистоме лику Твоме поклањамо се, Благи“. Поклањајући се светим иконама, ми указујемо част личностима изображеним на њима. Ипак, људи то нису увек схватали, а у VIII и IX веку Света Црква је претрпела огромно гоњење од стране злоумних јеретика када су свети ликови били јавно уништавани, а њихово поштовање забрањивано. Но правда је извојевала победу и поштовање светих икона је поново било установљено на последњем, VII васељенском сабору 787. године.

Суботе Великог поста

Свети Оци често упоређују Велики пост са путовањем изабраног народа чстрдесет година кроз пустињу. Знамо из Библије да је, за време овога путовања, Бог чинио чуда, да би свој народ сачувао од очаја и да би му открио свој крајњи план. По аналогији, свети Оци дају исти тип објашњења и за четрдесет дана Великог поста. Иако је његов крајњи циљ Пасха, обећана земља Царства Божијег, на крају сваке недеље Велики пост има специјални „застој" - очекивање тог циља. То су два „евхаристична" дана - субота и недеља, који имају посебан значај у духовном путовању Великог поста.