Наука

Лепота праштања

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована у недељу, 26. фебруара 2017. године, у организацији Црквене општине неменикућске одржана је духовна трибина на тему Лепота праштања. Предавач је био протојереј-ставрофор проф. др Љубивоје Стојановић.

Архимандрит Кирил (Павлов): Беседа о молитви Преподобног Јефрема Сирина

Ова молитва се састоји од укупно десет молби, али по свом покајничком духу и способности да доведе човеково срце у стање скрушености превазилази многе друге молитве, због чега се и изговара за време Великог поста кад нас Црква позива на обнављање душе, на подвиг самоиспитивања, на појачану молитву за покајање, за очишћење од својих грехова. Свака њена реч одјекује у нашој души и помаже нам да постанемо свесни својих порока и да пожелимо врлине, те нас наводи на молитвено обраћање Богу за помоћ у борби са својим страстима. Аутор ове молитве, преподобни Јефрем Сирин, целог живота је плакао и зато је молитва испуњена тако дубоким покајничким и поучним осећањима и утехом.

Великопосна молитва Светог Јефрема Сирина

Велика већина верујућих људи везује Велики пост, пре свега, за кратку молитву, познату под именом "Великопосна молитва Светог Јефрема Сиријског"[1]. Ова молитва се чита на крају сваког великопосног богослужења и њу верници читају током Великог поста код својих кућа, у својим појединачним молитвеним правилима. Може се рећи да та молитва боље, једноставније и краће од било чега другог изражава смисао и дух онога што хришћани већ вековима називају Великим постом. Ево како гласи та молитва:

Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија[2], властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености[3], смиреноумља[4], дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин.

Литургија Пређеосвећених Дарова

Божанствена Литургија је празнично и радосно богослужење, то је служба радости и весеља. Управо због ове радосне и торжествене особине овог богослужења, она се служи само суботом и недељом током Васкршњег поста, али не и осталим седмичним данима због великопосног покајног расположења. Ипак, да би се верни могли причешћивати током седмице, веома древно и прелепо богослужење, Литургија пређеосвећених дарова се служи само у току Васкршњег поста, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Поста: у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, уторак и среду.

Н. Успенски: О развоју Литургије Пређеосвећених Дарова

Генезу Литургије Пређеосвећених Дарова научници виде у самопричешћивању, тј. у кућном причешћивању Светим Хлебом донетим из евхаристијског сабрања. Таквог мишљења се држе и Смирнов-Платонов и Малиновски, али су они постанак те благочестиве традиције датирали у апостолска времена, будући да се, по Василију Великом, та традиција јавила у условима прогонā. „Није нимало опасно“, писао је он, „ако неко у време гоњења, када нема свештеника или служашчег, мора да узима причешће својом сопственом руком – то је и непотребно доказивати, зато што нас стари обичај у ово уверава“ (Писмо 89, Кесарији).

Трећи дан Института: Психологија у служби Богу

После јутарње службе 16. фебруара 2017. године, на празник Светог Симеона Богопримца и пророчице Ане, на Институту Светих Севастијана и Мардарија у Сан Дијегу одржано је последње предавање на тему “Како може знање психологије помоћи у духовном животу?”.