Наука

Презвитер Раде Деспотовић: Послушање у Цркви

Великопосни циклус предавања и духовне вечери у сали Српског културног друштва Просвјета у Загребу настављени су у сриједу, 13. априла 2016. године предавањем Послушање у Цркви које је одржао презвитер Раде Деспотовић, парох љубљански.

Шематизам Епархије зворничко-тузланске промовисан у Братунцу

Дана 12. априла са почетком у 17 часова одржана је промоција Шематизма Епархије зворничко-тузланске у архијерејском намјесништву сребреничко-подрињском у просторијама Светосавског дома у Братунцу.

Владика Јоаникије: Васкрсење не бива без смрти

У организацији Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ и Црквене општине Никшић, предавање на тему „Васкрсење не бива без смрти“ 11. априла 2016. године одржао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије

Уваженог госта трибине „Свободија“, коју организује Удружење књижевника Црне Горе, Преосвећеног Епископа г. Јоаникија поздравила је Милица Бакрач, уредник програма, препустивши публику, која је до последњег мјеста испунила салу Друштва црногорско-руског пријатељства, мудрим ријечима бесједника, чије предавање је било надахнуто поезијом и животом владике Петра II Петровића Његоша.

Предавња у Црквеној општини которачкој

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа захумско-херцеговачког и приморског и адмнистратора Митрополије дабробосанске г. Григорија, у организацији которачке црквене општине, а под покровитељством World vision БиХ и Културног центра Источно Ново Сарајево, у недјељу 6. марта 2016.године, отпочео је циклус предавања под називом “У сусрет истини”. У интервалу од Недјеље митара и фарисеја до Васкрсења Христовог 2016.године биће одржано осам предавања.

Епископ др Игњатије Мидић одржао предавање у Бијељини

Његово Преосвештенство Епископ браничевски др Игњатије (Мидић) одржао је у недјељу, 10. априла 2016. године, у бијељинском Центру за културу предавање у оквиру Великопосног циклуса предавања на општу тему „Покајање за Васкрсење“.

Преводи Библије на латински

А. Грчка Библија на латинском (старолатински преводи)

1.Настанак. Током првих векова хришћанства говорни језик средоземних народа био је углавном грчки, па чак и на Западу. У раним хришћанским црквама старозаветне књиге су читане на грчком језику у преводу Септуагинте и, наравно, Нови завет на грчком.  Када је настајала потреба – већ у 2. веку у римској Африци – Библија је превођена с грчког на латински. Тертулијан (око 160-220.г.) користио је латински превод који му је био при руци, а чије особености су се задржале кроза сву историју Библије на латинском језику. Када је у 3. веку Кипријан, епископ картагински, наводио дуже одељке Светога писма, а не из сећања (Libri III ad Quirinum, спис углавном познат као Testimonia), чинио је то према латинском преводу који је и сâм био исправљан и за собом имао сложену историју. Овај процес повремених редиговања настављан је кроз столећа и представљао је ону нарочиту карактеристику латинске Библије. Acta martyrium, настала у Африци, спомињу свештене библијске књиге већ 180. г. по Хр.