Наука

Епископ Атанасије (Јевтић): О Божанској Литургији, Пасхи Господњој и нашој

Ове је речи у своје време, 20-тих година прошлога века, понаваљао више пута и блаженог спомена отац Јустин Нови, још док је преводио Свету Литургију на савремени српски, па је то поновио и недавно у поговору свог новог побољшаног превода Светих Литургија, и такође у својој Догматици. „У Светој Евхаристији, у светој тајни Литургије, каже о. Јустин, ту се литургијски, светотајински, благодатно-врлински доживљује сав Богочовечански Домострој спасења: од Оваплоћења до Вазнесења Христовог, као живот живота нашег… Света Литургија је, по богомудрој речи Св. Јована Дамаскина и Св. Теодора Студита: понављање целокупног Богочове- чанског Домостроја спасења. То се нарочито наглашава на крају Литургије Св. Василија Великог, где се вели:

Епископ Атанасије (Јевтић): Заблуде расколника тзв. "Старокалендараца"

Епископ Атанасије (Јевтић): Заблуде расколника тзв. "Старокалендараца"
(преузмите књигу у pdf формату - 995 KB)

Епископ Атанасије (Јевтић): Заблуде расколника тзв. "Старокалендараца"

Предавање одржано на Машинском факултету у Београду 2004. године
(Уводно слово: протођакон Радош Младеновић), аудио прилог

Извор: Епархија крушевачка

Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог, бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.

Интернет пројекти Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Годишњица хиротоније др Василија Костића за Епископа бањалучког

Епископ Василије је рођен 27. новембра 1907. године у селу Велики Јовановац, од родитеља Лазара и Данице, земљорадника.
Први светски рат га је омео, те је тек по завршетку рата завршио основну школу у Трњани, а гимназију са малом матуром 1925. године у Пироту, богословију у Сремским Карловцима 1930. и 1934. године, као питомац манастира Јошаница, Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Докторирао је као питомац Светог архијерејског синода на Православном богословском факултету Каподистријског универзитета у Атини 1937. године на систематском богословљу са темом „Проблем спасења по учењу Светог Василија Великог“.

Монашки чин је примио 1930. године у манастиру Јошаници, а замонашио га је архимандрит Теодосије Тошић. Патријарх српски Варнава га је 2. јула 1934. године у Сремским Карловцима рукоположио у чин јерођакона. Свештеномонашки чин је примио 3. јула исте године. Епископ охридско-битољски Платон га је 1939. године одликовао звањем синђела. Епископ браничевски Венијамин га је 1941. године у манастиру Жичи одликовао звањем протосинђела.

У Фочи одбрањена докторска дисертација

Дана 17. јуна  2013. год. у амфитеатру Богословског факултета Светог Василија Острошког у  Фочи одржана је одбрана докторске дисертације на тему „Васпитни и образовни значај служби у Србљаку“ јереја мр Владимира Ступара.

Полагање је одржано пред трочланом  комисијом којом је предсједавао протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић. Чланови комисије су били: протојереј-ставрофор др Љубивоје Стојановић и јереј др Дарко Ђого.