Наука

Старац Пајсије Светогорац: Данас је грех постао мода.

Данас је грех постао мода. Зло је у томе што би грешни људи сматрали поремећеним неког ко не следи ток времена, ко не греши, ко је побожан, јер је грех постао мода. Овакви људи сматрају увредом када неко не греши, а грех сматрају напретком. То је најгоре од свега. Када би данашњи људи који живе у греху барем увидели то, Бог би се смиловао на њих. Али они оправдавају оно што се не да оправдати и хвале грех. То је највећа хула на Духа Светог; грех држе за напредак, а оно што је морално сматрају назадним. Зато више вреде они који се боре у свету, чувајући чистоту живљења.

Епископ Антоније на презентацији о „Теоестетици“

У просторијама Мултимедијалног центра Руског православног универзитета одржана је 12. новембра 2020. интернет презентација јединственог пројекта „Теоестетика“; овај Универзитет је прва независна организације у Русији која је подржала научна истраживања у области богословља и сродних дисциплина.

Стефан Авакумовић: Сентандрејац и Епископ темишварски

Породица Авакумовић потиче из Коморана, где се некада налазила значајна српска колонија у којој су живеле познате српске породице. Породица Авакумовић се преселила из Коморана у српску варош Сентандреју. У овом граду је око 1756. године рођен Стефан Авакумовић. Отац му је био сентандрејски биров, а брат му Павле, епископ у Араду (1786-1815).

Стефан пошто је завршио гимназију бавио се хуманистиком и правом а затим је постао и канцелиста краљевске курије. Богословско образовање стекао је код архимандрита Јована (Рајића), најјачег богослова тога времена у целој Карловачкој митрополији. Митрополит Мојсије (Путник) примио га је у свој двор, рукоположио га у ђаконски, презвитерски чин а потом и произвео у чин протосинђела. Када је 24. јуна 1789. године замонашен у манастиру Гргетегу од архимандрита ковиљског Јована (Рајића) митрополит га је на Петровдан исте године одликовао чином архимандрита. Изабран је за епископа горњокарловачког и хиротонисан од митрополита Стефана (Стратимировића) 21. марта 1798. године.

Софија: Одбрањена дисертација из старобугарске књиге

У петак 30. октобра 2020. на Богословском факултету Софијског универзитета Св. Климента Охридског одбрањена је докторска дисертација Николине Александрове Александрове. Тема дисертације била је „Касносредњовековна проповед: лепота речи у мислима и представама (Рилският дамаскин, РМ 4/10, из библиотеке Рилског манастира, друга половина XVII века)“. Научни ментор докторанта била је проф. Др Марија Јовчева.

Аутентична духовна гозба ума и срца

Епископ новосадски и бачки др Иринеј (Буловић): Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику. Са грчког изворника превео С. Јакшић. Издавачи: Беседа и Матица српска, Нови Сад 2019, стр. 626.

Хришћански философ и медијевалист Жак Маритен неуморно је доказивао да је хришћанска философија не само могућа него је и очигледна чињеница историје философије. Али и ту чињеницу, која се са тешком муком прихвата међу философима, треба озбиљно проширити и допунити: хришћанска философија није додатак у мишљењу неких философа, него суштински припада философији као таквој. Тако, у нашим уџбеницима и студијама, када се удубљујемо у историју људске мисли, олако прелазимо преко многих великана патристичке философске мисли сводећи их на опште поделе унутар историје философије, а да патристичка мисао, чини неки превазиђени део општег епистемолошког подвига људског генија. 

Издавачкa кућa „Синај“ Епархије зворничко-тузланске

Протођакон Бојан Чечар, главни и одговорни уредник Издавачке куће „Синај“ Епархије зворничко-тузланске, за Радио „Слово љубве“ представио је рад и издања те знамените установе. „Препоручујемо неколико књига које се тичу Светог Фотија Цариградског, као и монографију владике Фотија и његове песме – две књиге „Песма осмом дану“ и „Вечност ми треба“. „Православље религија будућности“ Серафима Роуза је, такође, штиво које би помогло људима у изналажењу правог пута. Такође, издали смо књигу о Георгију Флоровском „Руски интелектуалац и православни богослов“ Ендрјуа Блејна са много интересантних података из живота оца Флоровског“, представио је ђакон Бојан Чечар.