Наука

Протонамесник Александар Р. Јевтић: Преподобномученик Стефан Нови – богословље као преплитање теорије и праксе

Једна од древних хришћанских подвижничких изрека гласи: Дај крв и примићеш Дух. Подручје тумачења и значења овде је широко. Преподобномученик Стефан Нови је дословно последовао овој поуци. Често се посредно или непосредно кроз историју Цркве постављало питање односа праксе и теорије богословствовања. Постојали су различити одговори. У случајевима супротстављања праксе и теорије долазило је до промашаја. Када је давана искључива предност пракси као подвижничком живљењу долазило је до рађања умишљености. Она је заузимала место истините теорије. Гордост је помрачивала сазнајну службу ума, па је искључива пракса сама себи давала право да постане за себе истинита теорија. У случају када је давана искључива предност теорији као интелектуалном постигнућу долазило је до надмености. Без искуственог проживљавања подвига, теоретисање је остајало бесплодно. Оно што се рађало, била је поново умишљеност. Заузевши место праксе и прогласивши је непотребном, теорија је сама себи давала за право да постане истинита пракса.

Неуочена паралела естергомског портала и Студенице

Бранка С. Иванић (Народни музеј, Београд): Неуочена паралела естергомског портала и Студенице. Оригиналан научни рад УДК: 73.04(497.11) “11“

Апстракт: У тексту се наводе актуелне интерпретације иконографског програма портала цркве Успења Богородице у Студеници и портала катедралне цркве Светог Абеларда у Естергому. Мада је у ранијој литератури сличност ова два портала позног 12.века запажена, новија литература је оспорила њихову међусобну зависност. Овај рад уводи досад неуочене детаље са портала у Естрогому и упоређује их се представама људских фигура-конзолана источној трифори студеничке цркве.

In memoriam: Проф. Љубинко Видаковић

Добри људи морају умрети, али смрт не може убити њихова имена.

Последњег дана месеца новембра 2020. године упокојио се у Господу дугогодишњи професор Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи честити Љубинко Видаковић. Умро је тихо као што је и живео. Иако је умро тихо, у кругу своје породице и у пристојном броју година живота, његова смрт је болно одјекнула код свих оних који су га познавали.

Свети Јован Златоусти: Разјашњење приче о Милостивом Самарјанину

Како вели Свети апостол: Они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду (1 Кор. 9, 24). Пролазио је данас свештеник, пролазио и левит, а само Самарјанин је задобио награду. Он је с лакоћом надмашио оне који су отишли испред; то што нису извршили они који су знали закон, успешно је учинио странац. Они, видевши у другоме своју сопствену природу у невољи, закључали су своје састрадално срце, оборили поглед и прошли као поред положеног мртвог дебла, као што ни богаташ никада није био милосрдан према Лазару, баченому пред његов дом.

Проф. др Здравко Пено: Окусите и видите - Тумачење свете Литургије

Предговор епископа др Давида (Перовића) за нову књигу професора др Здравка Пена Окусите и видите - Тумачење свете Литургије, Београд 2020.

Професор др Здравко Пено припада генерацији неопатристичких православних теолога лаика и философа наше црквене епохе. Он је стваралац блиставог пера, писац студија и књига. А оне су одмах по настанку почеле да заузимају своје место у ризници црквене предањске речи Православне Цркве. Зато верујемо да ће оне и трајно остати у њој као њене драгоцености. Једнако, његови радови покривају све сржне области православнога богословља, док се његовом најновијом књигом сада покрива и литургичка област. Њоме је аутор достигао врхунац у свом досадашњем опусу. Својом харизмом тумача он се спонтано надовезао и на богословско-литургијско наслеђе самог Николаја Кавасиле.

Панајотис Ј. Скалцис: Начин Причешћивања лжицом

Панајотис Ј. Скалцис
професор Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну

Начин причешћивања лжицом

Смисао и предобраз лжице

Реч λαβίς (лавис, хватаљка, машице, лжица, кашичица), од глагола λαμβάνω (ламвáно, узимати), означава алатку којом се узима нешто, на пример хватаљку[1]. У литургијску праксу ушла је из Старог Завета, и то из Исаијиног виђења, пошто је он примио пророчки дар кроз ужарени угљен који је један од серафимâ узео машицама са олтара и ставио га на усне пророку[2]. Овај чин предображава свето Причешће. „Онако како је један од серафимâ узео угљен и дао га Исаији, исто тако и свештеници узимају Хлеб, дакле Тело Господа Христа и дају га народу“.[3] Тако је израз λαβίς (лавис, хватаљка, машице, лжица) постао познат у целој историји литургике, тојест евхаристијског живота Цркве, али је разумеван различито на практичном нивоу у различитим историјским периодима, све док није преовладао у облику који познајемо данас као кашичица.