Наука
Свето писмо у време настанка Новога завета
6. Јун 2020 - 21:56
У „новозаветном добу“ постојао је Стари завет, док је Нови завет био у процесау настанка. Уколико се вратимо у старозаветно време, нашли бисмо се без Библије у правом смислу речи, те бисмо имали књигу у процесу развоја, која није у стању да изврши утицај на било шта ван ње. У познијим временима Библија је постала заокружена и потпуна јединица, вршећи утицај као завршено дело ауторитативне књижевности. Међутим, у новозаветном добу можемо, с једне стране, пратити почетке новозаветних књига у неписаним традицијама које су им претходиле, а с друге, пратити утицај већ заокруженог Старога завета. Из тог разлога морамо објединити ове две теме и проучавати начин на који је Стари завет утицао на развој новозаветне традиције и књижевности.
Освећење – троносање храма (први део)
5. Јун 2020 - 10:07
Хришћански храм као богослужбена грађевина јесте место (простор) у којем се хришћани окупљају ради саборне молитве, слављења Бога и заједничког приношења бескрвне жртве. Због тога је у Светом Писму за храм уобичајен назив Дом Божји и Дом молитве, истакли смо у деведесет и петом издању емисије Светотајинско богословље. У оквиру новог издања емисије о светим Тајнама наше Цркве говорили смо о деловима и символици храма, као увид у тему освећења – троносања храма.
Епископ Лукијан: Цртице из раног периода Будимске епархије
2. Јун 2020 - 14:08
Хришћанство је на простор Паноније дошло већ у I веку мисионарењем Светих Андроника и Јуније, сродника апостола Павла, крајем I и почетком II века. (види Рим. 16, 7). Има много археолошких налаза који сведоче о ширењу хришћанства на овом простору, како из времена пре Миланског едикта, тако још више и из каснијег времена. Панонија је, по временом установљеном црквеном устројству, била у оквиру источне Цркве, односно Цариградске патријаршије. Словени су живели у Панонији, дошавши из пра-постојбине, већ крајем V и почетком VI века. Дошли су заједно са Аварима, а основали су своје кнежевине: Моравску и Доњу Панонију. Године 796. Пипин Мали је поразио државу Авара у Панонији и та територијa је постала део Франачке краљевине. У црквеном погледу краљ Пипин је Панонију (десну обалу Дунава) изузео од Цариграда и предао у јурисдикцију Рима, мада Црква у то време није била подељена.
У сусрет празнику: Свети цар Константин и царица Јелена
2. Јун 2020 - 13:40
Свети цар Константин и царица Јелена најзаслужнији су што је после страшних прогона у Римском Царству светост Христове науке засијала на просторима којима и ми припадамо. Тек је од времена цара Констатина Црква Божја могла у миру да сведочи име Господње. Спомен на Светог равноапостолног цара Константина и мајку његову, царицу Јелену, наша света Црква прославља 3. јуна по новом, односно 21. маја по старом календару.
Нема љепше вере од хришћанске
2. Јун 2020 - 11:57
Када говоримо о Цркви ми често потпуно погрешно подразумијевамо да је то једна људска организација или сервис који треба да задовољи одређене религиозне или духовне потребе у нашем животу. То међутим, није тако. рква није никаква организација, него је она живи организам, она је Тијело и то васкрсло и обожено Тијело Господње. Она нема само историјско-социјални карактер, јер глава и крајеугаони камен тога Тијела је Друго Лице Свете Тројице, Син Божји, Господ наш и Спаситељ Исус Христос. Он је дошао у свијет и узео на себе људску природу потпуну и неокрњену, и једанпут за свагда нераскидиво је сјединио са божанском природом у својој личности. Својом васкрсењем из мртвих, својим вазнесењем на небеса он је избавио људски род од смрти и ђавола и ваздигао, узнио човјека на ниво божанског живота, те је тако дао могућност свакоме ономе који кроз свету тајну крштења уђе у Тијело Његово, у Цркву, да и он може учествовати у том божанском животу. Управо због тога Црква није организација него је она сама чињеница, сам факат нераскидивог општења између Бога и човјека, а самим тим и заједнице свих људи међусобно који са Богом опште. Та заједница, као прототип свога постојања, има заједницу Три Божанске Личности Свете Тројице, једнога Бога у Три Лица.
Беседа Преподобног Јустина Ћелијског у Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора
30. Мај 2020 - 20:43
Данас је Недеља Светих Отаца, недеља између Вазнесења Господњег и Духовдана, када се јуче Господ вазнео на Небо и све засенио. Ко је славан међу људима да га можемо славити, када је Он васкрсао и вазнео се на Небо и вазнео људску природу изнад свих Небеса, изнад свих Херувима и Серафима? Ето, ми славимо Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Зашто? – Зато што су нам они сачували, озаконили и у Символ вере, у Вјерују, занавек унели сву Истину о Господу Исусу Васкрслом и Вазнесеном, сву Истину. Јер, Он, Он је дошао у овај свет – ради чега? Рекао нам је данас у Светом Еванђељу: да свему да Живот Вечни. Дошао је у овај свет да свету да Живот Вечни.
