Богословље

Старечник о врлини опраштања

У неким манастирима, братија су пред почетак поста била подстицана на измирење, ако би ко био киван на другога. Уколико се нису хтели измирити и опростити, налагана им је забрана да могу читати цео Оче наш. Речи и опрости нам дугове наше као што и ми опрашатамо дужницима својим, нису могли изговарати све док се не измире. Тиме је заповест о љубави према Богу увек била подстицај на љубав према ближњима. Древна поука богоносних Отаца каже: Једна метанија пред братом је као хиљаде метанија пред Богом.

Недеља праштања

Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења". Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?

Владика Јован: Човек је тамо где су његове мисли

-Човек је тамо где су његове мисли. Наше мисли говоре о нашем карактеру. Добар човек мисли о добру, тј. о Богу. Зато је прва наша мисао на почетку дана врло важна. Она треба да буде о Богу. Онда ће и наше речи бити добре и топле, а наша молитва коју изговарамо ће бити сабрана и усмерена Богу. Слава Богу за све – речи су светих отаца.

Пети годишњи Институт Светих Севастијана и Мардарија

„Јер је мени милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница“ (Осија 6:6). Ове пророчке речи долазе на ум док свештеници полако почињу да пристижу на 5. годишњи Институт Светих Севастијана и Мардарија у уторак, 26. фебруара 2019. године, на празник Светог Симеона Мироточивог.

Свештеник Вукман Петровић: Светом Симеону Мироточивом

Мој Свети Симеоне, и да немамо никога у роду нашем на кога би се угледали, твој образ био би нам довољан. Ако желим да имам веру ревносну, веру Христову,у тебе гледам Свети Симеоне ревнитељу вере православне, чувару Истине и предања светих Отаца. Ако желим да будем родитељ у тебе гледам Свети Симеоне, истински родитељу, и дивим се твојој бризи, и жртви, и мудрој поуци за децу твоју и децу рода српскога.

Ако желим да будем витез, у тебе гледам Свети Симеоне и дивим се твојој крепкој десници што подиже и сачува међе отачаства нашега. Ако желим да будем градитељ светиња, у тебе гледам Свети Симеоне, јер ти нам подиже Свету Студеницу, мајку свих српских цркава, украс наших душа у векове. Ако хоћу да будем монах, у тебе гледам Свети Симеоне, смирени оче што остави славу земаљску и као небопарни орао узлете изнад слабости овога света.