Богословље

Игуман Алексеј: Приче из незаборава

Игуман Алексеј: Приче из незаборава
Игуман Алексеј: Приче из незаборава
Игуман Алексеј: Приче из незаборава
Игуман Алексеј: Приче из незаборава

У понедељак, 24. децембра 2018. године, са почетком у 17 часова одржана је промоција књиге игумана Алексеја Приче из незаборава. У препуној цркви верног народа уводно слово је дала гђа Радмила  Мишев, уредник Светосавског звонца, дечјег часописа Српске Патријаршије.

Јерођакон Нектарије (Ђурић): Мир Божји

Јерођакон Нектарије (Ђурић): Мир Божји
Јерођакон Нектарије (Ђурић): Мир Божји
Јерођакон Нектарије (Ђурић): Мир Божји
Јерођакон Нектарије (Ђурић): Мир Божји

У суботу, 29. децембра 2018. године, у свечаној сали Музеја Српске православне цркве у Загребу, одржано је последње предавање у овогодишњем божићном циклусу предавања. Предавање, на тему Мир Божји – Библијско и литургијско поимање мира у светлу Оваплоћења Христовог, одржао је јерођакон Нектарије (Ђурић) из Ниша.

Предавање проф. Панагопулоса у Бечу

Предавање проф. Панагопулоса у Бечу
Предавање проф. Панагопулоса у Бечу
Предавање проф. Панагопулоса у Бечу
Предавање проф. Панагопулоса у Бечу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, проф. др Алексиос Панагопулос одржао је 29. децембра 2018. године у Саборном храму Светог Саве у Бечу предавање на тему Седам Васељенских сабора у Цркви.

Идентитет Цркве

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице

Прота Милун Костић, Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице (други део)

По­сле Бо­жјег име­на, ко­је је нај­у­зви­ше­ни­је у це­лој ва­си­о­ни, нај­ра­до­сни­је име и нај­леп­ша реч на овој на­шој пла­не­ти зе­мљи је­сте реч мај­ка, ма­ма. Сва­ки пут кад из­го­ва­ра­мо ту реч ми спа­ја­мо усне и упу­ћу­је­мо мај­ци по­љу­бац. Пред пра­зни­ке Ро­ђе­ња на­шег Спа­си­те­ља, ко­ји је на се­бе узео те­ло јед­но­г од нас кроз Пре­све­ту Бо­го­ро­ди­цу, и пун љу­ба­ви пре­ма ро­ду људ­ском до­шао да нас на­у­чи љу­ба­ви, сре­ћи, жр­тви, мо­ли­тви и све­ти­њи по­ро­ди­це, а кроз то и да нас спа­се, схва­та­мо да је не­бе­ској љу­ба­ви на­шег Спа­си­те­ља нај­слич­ни­ја љу­бав мај­ке, а на­ро­чи­то мај­ке хри­шћан­ке.

Епископ Фотије: И планине нас могу поделити

Првенствена мисија Цркве је да један народ учини народом Божјим, тј. да га приведе Богу и Царству небеском, а то се дешава кроз свете тајне Цркве и кроз служење свете Литургије.

Неко од Светих отаца је рекао да је онај човек који није недељом у цркви, још увек далеко од Бога. Ко је далеко од Бога, он је истовремено удаљен и од другог човека – ближњег. То је просто духовни закон. Ми Срби требало би да поново постанемо литургијски, црквени народ и да живимо у богослужењу. Тада би задобили и вратили и унутрашње и национално јединство. Другачије, у искушењу смо да се потпуно удаљимо једни од других до те мере да нас чак и заједничке реке и планине могу поделити. Отуда приче о прекодринским Србима, Црногорцима, итд.