Богословље

Сретење Господње - празник сусрета Бога и човека

У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. - Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. - Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А Фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, љути на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег. Дан Сретања празнован је од самог почетка, но свечано празновање овога дана установљено је нарочито 544 године, у време цара Јустинијана (из синаксара празника).

Архиепископ Јован одржао предавање у Барселони

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, на позив Његовог Преосвештенства Епископа западноевропског г. Лукр, у част прославе 30- годишњице пријема парохије Покрова Пресвете Богородице у Барселони под јурисдикцију Епархије западноевропске Српске Православне Цркве коју сачињавају углавном Каталонци, одржао је предавање на тему „Етнофилетизам као еклисиолошка јерес”. Превод на каталонски кезик обављала је проф. Тамара Џермановић са Помпејског универзитета у Барселони.

Предавање епископа Андреја у Женеви

Уочи празника Света Три Јерарха, 11. фебруара 2018. године, у храму Светог Германа у старом граду у самом срцу Женеве, одржана је вечерња служба и предавање о значају наступајућег празника. Вечерње богослужење је предводио гост отац Мардарије из манастира Поганово у Епархији нишкој, а за певницом су одговарали свештеник Мирослав Симијоновић из Цириха, надлежни парох Александар Ресимић и чланови одбора из Женеве Драгана Прокић и Владимир Станковић.

Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих Преподобног Јустина Ћелијског).

Духовна трибина у Степању

У недељу, 11. фебруара 2018. године, у Парохијском дому цркве Преноса моштију Светог оца Николаја у Степању одржана је духовна трибина под називом „Благодати Духа Светога“. О овој теми говорио је отац Серафим Петковић, игуман манастира Свете Тројице код Љубовије. На самом почетку добродошлицу је пожелео парохијски свештеник Зоран Марковић, на чију иницијативу је ово духовно вече и одржано.

Свети Григорије Богослов о човеку по образу Божијем

Григорије развија, за хришћанство традиционалну тему Божјег лика у човеку. „Човек је твар и образ (лик) великога Бога“, читамо у једној од његових песама. У другој песми он говори о човеку као прекрасном и нераспадљивом лику небеске Речи, подвлачећи сродство између Христа, Који се и Сам показује као „лик“ невидљивог Бога, и човек створен по лику и подобију Божјем.

Теми образа (лика) и подобија Божјег у човеку, једној од централних у хришћанској антропологији оци ране цркве су разнолико прилазили. Лик Божји су посматрали у разумној (духовној) природи човека, у његовој слободној вољи, бесмрћу, господственом положају, као цара видљивог света, склоности ка карактерном усавршавању, способности да ствара. Најраспрострањенији је ипак, био став, по коме је лик Божји укључен у људску душу, тачније у њеним „вишим“ сферама (деловима) – уму (nous), разуму (dianoia) или духу (pneuma). Таквог став придржавао се и Григорије. У једном од својих „Мистичких спевова“ он тако говори о лику Божјем у човеку: