Богословље

Недеља блудног сина: Радост повратка

Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање... (Лк. 15, 11-32).

Бунт млађег сина и очево опхођење

Млађег сина из приче спасава то што себе осећа сином очевим. Он живи у породичном простору. Грех и слабост његова је у томе што будући незрео, није достигао до познања да је имање оца и имање сина исто. Зато тражи део. Та деоба која се збива у њему је грех његов. Деоба, комадање је грех. Отац је богат у љубави и не занима се собом. Њега занима да спасе другога. Дете његово што представља сврху живота. Њега не занима шта ће свет рећи, да ли ће изгубити ауторитет уколико се покаже промашеним оцем детета које оставља дом и долази далеко. Љубав очева сеже даље од суда света и бунта сина његовог. Зато не жели да подучава речима. Није ствар да отац на силу задржи сина, већ да му да могућност да се он сам врати њему. Тај покрет ка оцу одређује сина. Дао му је део који је он тражио. Али део отргнут од целине истине винограда живота не може да донесе род.

Прича о блудном сину - сведочанство екстатичне Божје љубави

Једном приликом су неки простосрдачни сељаци, који су дошли на поклоничко путовање на Свету Гору, јадиковали над стањем у коме се налази данашња омладина: одала се рђавом животу, проводи своје време по кафићима, дрогира се… Али, један од њих је на следећи начин прокоментарисао ствар: „Наравно да је све то веома лоше, да је то грех, да је то ужасно. Али, најгоре од свега јесте то што млади не верују да могу да се врате (на прави пут) и што не знају коме да се обрате у тешким тренуцима“. Овај једноставни православни сељак је изрекао дубоки увид – ми треба да знамо где можемо и коме би требало да се обратимо у тешким тренуцима.

Представљен „Посни триод“ на српском језику

Дана 3. фебруара 2018. године у свечаној сали Текелијанума, српског храма културе у Будимпешти, представљен је Посни триод који је на савремени српски језик превео Преосвећени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан.

Преосвећени Епископ браничевски др Игњатије, уз речи подршке, направио је кратак увод говорећи о Цркви и њеној особини живог организма који расте и развија се у сваком контексту. Епископ др Игњатије је истакао пастирску делатност Цркве и потребу да народ Божји разуме истине вере које су изложене у богослужбеној химнографији. По речима епископа Игњатија, велики је подвиг преводити текстове који обилују догматском тематиком коју је потребно темељно и јасно дефинисати и изложити у црквеним химнама, како не би дошло до јереси.

Светосавље као спона српске и руске духовности

У навечерје празника Светог Саве, у Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу одржано је предавање „Светосавље као спона српске и руске духовности“. О духовним везама између два народа физички веома удаљена, али блиска по вери, што је показало и присуство бројне публике, надахнуто је говорио протојереј Иван Цветковић, старешина храма Свете Петке у Нишу.

О припремним недељама свете Четрдесетнице

Света Велика Четрдесетница за нас Хришћане представља један посебан и, слободно можемо рећи, најузвишенији период у току једне године, када се духовно и телесно препорађамо, како би што спремнији и достојнији дочекали Празник над празницима. Будући да је савременом човеку, који је вођен овоземаљским узбурканим морем искушења и тешкоћа, тешко да преумљује себе у покајању, црква је као брижна мајка која брине о свима, установила припремне недеље које нас својим богослужењем и покајном тематиком уводе у узвишени и свети период свете Четрдесетнице.

Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!

-Данас се сви ови Свети Оци и Учитељи Цркве клањају највећем српском Оцу и Учитељу, Светоме Сави. Он Духом Светим породи и препороди род Српски, он безброј деце духовне породи, и Светитеље и Испоснике и Мученике српске. Данас се и сви Српски Свети на небу клањају овоме духовноме оцу и родитељу, почевши од преподобнога Симеона Мироточивог. Њега, оца по телу, препородио је и родио духовно његов славни и свети син, Свети Сава. Светом Сави клањају се сада на небу и сви Српски Мученици, сви што погинуше за Крст часни и Слободу златну. На челу свију њих стоји Свети Великомученик цар Лазар. И онда за њим и са њим све хиљаде и хиљаде Српских Мученика, до најновијег времена. (Преподобни Јустин Ћелијски)