Богословље

Представљен пројекат „Историја српског богослужења“

У организацији Српске академије наука и уметности и Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду 25. јануара 2018. године у Свечаној сали САНУ у Београду одржана је промоција пројекта „Историја српског богослужења“.

Наведени подухват представља нову етапу истраживачких прегнућа и унапређења богословске и научне делатности Института за литургику и црквену уметност, започету поводом нарочитог јубилеја - осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Истовремено, овај амбициозни пројекат има за циљ да у оквиру две основне вишетомне едиције буде обухваћена и сагледана осмовековна историја литургијског живота наше помесне Цркве у најширем могућем истраживачком опсегу.

Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ.

Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици

Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици

-Библију тумачимо кроз Цркву и у Цркви. Ако је Црква та која нам говори шта је Свето Писмо, исто тако, Црква је и та која нам говори како треба да разумемо Свето Писмо. Библију читамо лично, али не као изоловане индивидуе. Ми је читамо као чланови породице, породице Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Читамо је у заједници са свим осталим члановима Тела Христовог у свим деловима света и у свим генерацијама. У току читања Писма, Бог заиста говори непосредно срцу свакога од нас, али ово се увек дешава у извесном оквиру и са извесном тачком референције. Овај “оквир” је Царство Божје “остваривано” у божанственом евхаристијском богослужењу, а тачка референције је - Црква (Петар Василијадис, професор Светог Писма Новог Завета на Аристотеловом универзитету у Солуну).

Свештеник Вукман Петровић: Човек и невреме

Прво је Бог створио свет и добро беше веома. А онда је, на крају шестоднева,  створио човека као своју икону, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи. Човек је створен да буде господар свега створеног, то значи да буде домаћин природе.

Шта значи реч домаћин? Домаћин је онај који подиже, ствара дом- дом праведности, дом радости, дом верности, дом послушности Истини, дом гостољубља, дом молитве. Ако у себи не гради ове врлине онда домаћин престаје бити домаћин, јер домаћи његови више у њему не виде љубав, због тога пате и тугују, због тога страдају.

Пресвета Богомајка - заштитница васцеле творевине

Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)