Богословље

Недеља о блудном сину (о љубави Очевој)

Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих (кондак).

Друга припремна недеља кроз еванђелску причу и химнографију открива вернима димензију покајња као повратак из греховног изгнанства. Са друге стране поучени Очевом љубављу позвани смо да себе испунимо управо таквом Божанском неизмерном љубављу. Покајње и љубав представљају другу степеницу наше припреме за подвиг поста. Тематика ове недеље нас подсећа да ниједан грех не може да победи неизмерно човекољубље Божје, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање.

Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих Преподобног Јустина Ћелијског).

Свети Јован Златоусти: Нада као лек против очајања и немара

Очајање не допушта ономе који је пао да устане, а немар чини да и онај, који још стоји, падне. Оно прво [очајање] чини да се не извучемо из глиба постојећих зала, док другим [тј. немаром] траћимо и она богатства која су већ стечена. Као што нас немар баца стрмоглавце и са самих небеса, док нас очајање сурвава у сâм бездан зла, тако је и нада једино средство да се отуда што пре ишчупамо.

Свети Григорије Богослов: О достојанству човека

Ако будеш ниско мислио о себи, напомињем ти, да си ти Христово створење и дихање, достојно поштовања, честица (Њега), а затим и небесни и земни; ти - створени бог, незаборавни створ Творца, који кроз Христова страдања иде ка непролазној слави...

Јер је човек храм великога Бога; и он себе чини таквим (храмом), ко се дреши од земље и непрестано иде ка небу. Овај ти храм заповедам да сачуваш благоуханим, твојим делима и речима, тако да свагда имаш Бога унутар себе.

Теологија у јавној сфери – Требиње, 9-12. фебруар 2017.

 У Требињу ће се од 9. до 12. фебруара 2017. године одржати сусрет и разговор теолога и других интелектуалаца на више актуелних тема из живота Цркве и савременог света.

Доносимо програм скупа:

Свети Григорије Палама: Поука о Недељу митара и фарисеја

Зашто смирење узноси на висину праведности, а преузношење спушта на дно греховности? Зато што онога ко има високо мишљење о себи, и то пред лицем Божјим, Бог оправдано напушта, будући да такав и не сматра да му је потребна помоћ Божја. Онај пак, који себе сматра ништавним и стога гледа на вишње милосрђе, оправдано задобија Божије састрадање, помоћ и благодат, јер је речено: Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Приче Сол 3, 34).