Богословље

Радуј се, Свети Стефане Првомучениче Христов!

Данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек, не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, кад га засипају камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије: „Господе, не прими им ово у грех“! Такво чудо љубави и молитве није се знало на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану свим силама Својим присутан. (Преподобни Јустин Ћелијски)

Пресвета Богомајка - заштитница васцеле творевине

Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)

Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927.

Од рана јутра овог необичног дана и широм Краљевине наше православни Срби овим се радосним поздравом поздрављају. Вас, пастире стада мога - сво духовенство епархије Богом ми дароване, и вас, браћо моја драга и кћери моје честите и вредне, па и вас, децо моја - вас златне јабуке моје - све: старе и младе, велике и мале, сиромахе и имућне, силне и слабе било духом, било телом све вас и ја као ваш отац духовни са срцем пуним ретке радости овога јутра поздрављам са:

Христос се роди!

О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа

Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих векова и власт Твоја над сваким је нараштајем. Оваплотивши се од Духа Светога и очовечивши се од Марије, увек  Дјеве, светлошћу нас обасја када дође Христе Боже, Светлости од Светлости, Сјају Очев који сву творевину озари. Све што дише хвали Тебе, одраз славе Очеве. Боже који си онакав какав си био, какав си из Дјеве засијао, помилуј нас! (Трећа стихира на вечерњем Рождества Христовог)

Рождество Господа нашег Исуса Христа  највеће је чудо Неба и Земље, историје и вечности. Своју љубав према нама Бог је показао пославши Сина свог Јединородног у овај свет, те тако предвечни Син Божији постао је историјски Син Човечији, да нâс људе, који смо до Његовог доласка седели у тами и сенци смртној,  учини синовима Божијим. У 16. беседи на Рождество Христово велики свети и богоносни Григорије Палама вели: „Оваплоћење Бога Логоса донело је нама људима неисказана блага, па и сâмо Царство Небеско. Колико је до оваплоћења и очовечења Бога Логоса небо било далеко од земље, толико је далеко било од нас Царство Небескоˮ. Друга пак литијска стихира празника јасно и сликовито описује да се рођењем Христовим небо и земља сједињују и постају једно:

Литургија Светог Василија Великог

Литургија Светог Василија Великог служи се свега 10 пута у години и то: на Бадњи дан; на Обрезање Господње (а то је и дан празновања Светог Василија Великог); на Крстовдан уочи Богојављења; прве, друге, треће, четврте и пете недеље Свете Четрдесетнице (Часног поста); на Велики четвртак и на Велику суботу. Ако би Божић или Богојављење пали у недељу или понедељак на Бадњи дан и на Крстовдан служи се Литургија Светог Јована Златоустог, а на сам празник Литургија Светог Василија. Поредак ове Литургије готово је исти као и Златоустове Литургије. Разлика је само утолико што су неке молитве - у Канону Евхаристије - које свештеник чита дуже. Уместо Достојно јест јако воистину..., пева се на 8. глас:

Др Драгомир Сандо: О слављењу Божића

Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, духовник при капеле Свете Петке и цркве Ружице на Калемегдану, говорио је за Радио Слово љубве о значају и суштини прослављања Божићних празника, зашто је важно преносити, неговати и чувати српске обичаје, поучивши притом вернике како да се радују Рождеству Христовом, без обзира на проблеме, искушења и страдања.

• прилог Радија Слово љубве