Богословље

О припремним недељама Свете Четрдесетнице

Света Велика Четрдесетница за нас Хришћане представља један посебан и, слободно можемо рећи, најузвишенији период у току једне године, када се духовно и телесно препорађамо, како би што спремнији и достојнији дочекали Празник над празницима. Будући да је савременом човеку, који је вођен овоземаљским узбурканим морем искушења и тешкоћа, тешко да преумљује себе у покајању, црква је као брижна мајка која брине о свима, установила припремне недеље које нас својим богослужењем и покајном тематиком уводе у узвишени и свети период Свете Четрдесетнице.

Библија ће бити преведна на руски знаковни језик и почеће Марковим Јеванђељем

Састанак о пројекту превода Библије на руски знаковни језик одржан је 27. јануара 2017. године у Москви. Учесници састанка, међу којима представници патријаршијског Синодског одељења за црквени добротворни рад и социјалну службу, Института за библијске преводе, Сверуског друштва за глуве, свештенства које ради са глувима из различитих епархија, тумачи знаковног језика и заједница глувих одлучили су да започну са Марковим јеванђељем, извештава сајт Московске Патријаршије.

Митрополит Амфилохије: Вријеме мувљег памћења

Ништа се случајно не догађа на овој земљи, а све што се деси, има вечни смисао. Без Светог Саве, Морачке лавре и ћирилице били бисмо као глава без очију, као очи без зенице. Преко писма Ћириловог, морално, умно и духовно сазревали смо кроз векове. Зрење наше записивали смо и посведочили да припадамо озбиљним земаљским народима. Посебно подвлачим питање ћирилице. Кад се нађете у нашим градовима, то је отприлике као да сте негде у Немачкој или Италији. Кад улазим у Колашин, по писму које видим, као да стижем у Чикаго. Сви натписи али и имена написани су овим писмом. И не мислим на називе хотела или служби, већ и све остале. Тужно је да се у филџанавнојској Црној Гори понашамо као народ који тек сад започиње своју историју.

Беседа протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића на Светосавској академији у Врању

Преосвећени Господине, даме и господо, браћо и сестре. Говорити о Светом Сави данас није нити лак нити једноставан задатак. Постоје најмање два разлога због којих је то тако. Први је тај што се о Светом Сави говори нешто мање од осам столећа. Реке ових речи и похвалних слова започеле су да теку над Савиним одром, наставиле су над његовом светом раком и кивотом а продужиле се пред Свечевом иконом и фреском. О Сави се говорило по црквама и манастирима, у школама и болницама, у рату и у миру, на мору и на копну, у отаџбини и у расејању, свуда где је Срба некада било и где они сада јесу. Говорили су патријарси, митрополити и епископи, свештеници, монаси и сав народ Божији. О нашем Светом Оцу писане су књиге – романи, приповетке и драме, испеване песме, компована музичка дела, сликане фреске, иконе и религијске слике, његов лик је вајан и дуборезан.

Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!

-Данас се сви ови Свети Оци и Учитељи Цркве клањају највећем српском Оцу и Учитељу, Светоме Сави. Он Духом Светим породи и препороди род Српски, он безброј деце духовне породи, и Светитеље и Испоснике и Мученике српске. Данас се и сви Српски Свети на небу клањају овоме духовноме оцу и родитељу, почевши од преподобнога Симеона Мироточивог. Њега, оца по телу, препородио је и родио духовно његов славни и свети син, Свети Сава. Светом Сави клањају се сада на небу и сви Српски Мученици, сви што погинуше за Крст часни и Слободу златну. На челу свију њих стоји Свети Великомученик цар Лазар. И онда за њим и са њим све хиљаде и хиљаде Српских Мученика, до најновијег времена. (Преподобни Јустин Ћелијски)

Професор Џон Бер постављен на катедру на којој је предавао Митрополит Калист Вер

У петак, 13. јануара 2017. године, протојереј Џон Бер, декан и професор патристике на Академији Светог Владимира, одржао је своје прво предавање као шеф катедре митрополита Калиста Православно богословље и преузео место као стални професор у Центру за православно богословље на Вријенском универзитету у Амстердаму. Предавање оца Џона носи наслов „Пасхално јеванђеље: Читање јеванђелиста Јована у раном и источном хришћанству“.