Богословље

Реч о посту крунисала Недељу Православља у Ваљеву

Информативни пост - тежиште духовног поста савременог хришћанина

У првој недељи Часног поста славимо победу правоверја над иконоборачком јереси, која је у осмом веку потресала Цркву Христову. Године 842. за вакта благоверне царице Теодоре, култ икона поново је васпостављен и успомена на тај догађај прославља се у свим храмовима. Дивној традицији молебног појања и изношења икона верни су и сви ваљевски храмови. Славила се победа поштовања светих слика, истините вере над сејачима лажних учења... Лета Господњег 2015., свечаност Недеље Православља заокружена је изванредно посећеним и прихваћеним предавањем „Пост, некад и сад: сличности и разлике“ свештеника др Оливера Суботића, које је у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва, са благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила Светосавска омладинска заједница. Духовно сабрање у Недељи Православља украсила је Музичка група „Лира поетика“ из Ваљева.

Радосна туга

За многе, а можда и за већину православних хришћана, пост се састоји у једном ограниченом броју формалних, претежно негативних, правила и прописа: у уздржавању од извесне хране, игранки, и, можда, биоскопа.

У таквом је степену наше отуђење од стварног духа Цркве да нам је готово немогуће да разумемо да постоји и „нешто друго" у посту - нешто без чега сви ови прописи веома много губе од свог смисла. Ово „нешто друго", може да буде најбоље описано као „атмосфера", „клима" у коју човек улази, а то је пре свега, стање ума, душе и духа који седам недеља прожима наш целокупан живот. Још једном да подвучемо да сврха поста није у томе да нас принуди на некакве формалне обавезе, већ да „омекша" наше срце тако да би се отворило за стварност духа, да бисмо доживели скривену „глад и жеђ" за заједничарством са Богом. До ове посне „атмосфере", овог јединственог „стања духа" долази се првенствено преко богослужења, преко различитих литургичких промена које се за време поста уводе у литургички живот.

Предавање мати Ирине у Обреновцу

Настојатељица манастира Грабовац, мати Ирина, одржала је у четвртак, 26. фебруара 2015. године предавање у Црквено-парохијском дому обреновачке цркве. Говорећи на тему “Монашки живот као служење Богу и роду”, мати Ирина је нагласила да је цео живот сваког човека служба Богу и људима а посебно монаха. Манастири су места покајања и сусрета са Богом и људима, део је дивног казивања мати Ирине.

Протојереј-ставрофор Душан Колунџић: Недеље посног и цветног триода

У присуству Његовог Преосвештенства Епископа осечкопосљског и барањског г. Лукијана, свештенства епархије и бројних Осјечана, у сали Доњоградске парохије, 21. фебруара,  представљена је књига „Недеље посног и цветног триода", аутора протојереја-ставрофора Душана Колунџића, пензионисаног пароха из Бјелог Брда.

Проф. Здравко Пено: Покајање и Литургија

У недељу, 22. фебруара 2015. године Храм Вазнесења Господњег  у Чачку, у сусрет Великом Посту, угостио је г. Здравка Пена, професора догматике на Православном богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву „Свети Василије Острошки“. Професор Пено је одржао предавање на тему „Покајање и Литургија“.

Свети Оци о посту

О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили и живели онако како су учили.

Свети Оци Цркве Христове знали су шта је пост и поучавали су мирјане у Цркви о посту. На пример, Свети Јован Златоусти (о промени када започне пост) каже: "Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, спремање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина."