Богословље

Тајна јонске воде

Поводом 100-годишњице почетка „копања“ Плаве гробнице као самртног плашта и, са друге стране, сакралног смисла крштене воде која води ка  бесмртном животу.

Ништа није толика тајна под сводом небеским него што је тајна воде. Она представља, истовремено, живот и смрт. Помоћу ње долазимо на свет; она нас храни и поји; држи у животу, а често бива и место покоја. Њоме смо у утроби мајке све време док не изађемо на лице света. Њоме се уз први плач чистимо од порођајне постељице и приводимо крштењу. Али да вода бива место покоја, и то у саборном погружавању, бива јединоствено и непоновљиво пред лицем света. А то се управо догодило пре једнога века у нашем народу. Друго погружење и ново крштење у самртном ропцу, носи знак вечне мере постојања. Вода од свога извора па до ушћа, морска и океанска вода изложена ветрима разних имена увек је подразумевала динамику, живот и непредвидивост. „Житејскоје море воздвизајемоје“ је  истовремено песма и молитва, константа и вечна животна међа. Уосталом као што су и све речне обале. Пуна тајна воде открила се, између осталих, и пре једнога века, на обалама Јонског мора поред острва Крфа са истоименогим својим  главног насељем.

Светосавска посланица Епископа шумадијског г. Јована

Јован

милошћу Божјом Православни Епископ шумадијски свему свештенству, монаштву и верном Светосавском народу ове Богом чуване Епархије шумадијске, благодат вам и мир од Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и да молитве Светог Саве буду са свима вама

О Светом Сави је до сада много речено и доста написано, али још увек има шта да се каже и пише, и заиста, и у наше време остало је још много неизреченог да се напише. У његов спомен саграђено је више манастира и цркава и још увек се подижу. Али, највећи и најважнији храм Светог Саве је живи храм живог Бога озидан одживог камења, од његовог народа. О њему, првом архиепископу „све српскеи поморске земље“, с правом се говори као о јединственој личности српске историје. Изузетност Савиног живота је разлог што његову делатност изучавају научници разних струка, што се надахњују уметници и ствараоци из многих области, мада се још увек недовољно истиче значај Светог Саве као теолога, духовника и просветитеља, као и његов допринос српској богословској мисли.

Беседа Епископа стобијског Давида на Светосавској академији у Врању

Радост - темељ хришћанског живота

Возљубљени, у Христу Господу, радујем се што се данас налазим међу вама. Из дубине срца захваљујем Епископу најсветије Епископије врањске, Владици г. Пахомију, на његовој доброти и бризи за Цркву, како и на позиву да данас будемо заједно. Преносим вам поздраве и благослове Његовог Блаженства Архиепископа охридског г.г. Јована који и се налази у затвору због чувања јединства наше Цркве.

Предавање владике Андреја на тему Библијске песме

Предавање владике Андреја на тему Библијске песме
Предавање владике Андреја на тему Библијске песме
Предавање владике Андреја на тему Библијске песме
Предавање владике Андреја на тему Библијске песме

У оквиру Духовних разговора у организацији културно-образовног друштва Просвета у Бечу, Његово Преосвештенство Eпископ аустријско-швајцарски г. Андреј одржао је у суботу 10. јануара 2015. године предавање на тему Библијске песме, у препуној сали ЦО Светог Саве на четвртом спрату.

Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком

Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком

Др Србољуб Убипариповић, доцент Богословског факултета у Београду одржао је пред бројним слушаоцима предавање на тему: "Црква као заједница Онога који је освећује и оних који се освећују". То је било уједно и последње предавање у Божићном циклусу предавања, која су одржана у сали Светосавског дома у Брчком, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома, а у организацији Мисијског фонда Епархије, Црквене општине Брчко, СОЗ-а Брчко и СПКД Просвете из Брчког. Нова предавања биће организована и у Васкршњем посту.

Очи које су Бога гледале

Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале

Опсијући своје сужањске дане у злогласном логору Дахау Свети Владика Николај је говорио: "У логору је било овако - седиш у неком углу и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! Душа ти се одједанпут вазноси на небо и видиш Бога лицем к лицу. Али не можеш да издржиш, па Му говориш: - Нисам спреман, не могу, врат ме тамо! Затим поново сатима седиш и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! И - опет те вазноси Господ... Укратко, сав живот који ми преостаје дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у Дахау".