Богословље

Разговори о Светој Гори

Дoвека благодарни, на љубав ћемо узвратити љубављу

Епископ бачки др Иринеј: Реч о Патријарху московском Кирилу поводом његове посете нашој Цркви

Доказавши се током низа годинâ на колико одговорној и осетљивој толико и часној и угледној дужности неговања сарадње са другим Православним Црквама, дијалога са инославним хришћанским Црквама и заједницама, као и са другим религијама, и односâ са друштвом и државама, данашњи Предстојатељ Руске Православне Цркве, патријарх Кирил, с правом се сматра оличењем и символом њене величине. Притом не мислимо на спољашњу, квантитативну величину (бројност, распрострањеност, утицај и слично) него, у првом реду, на унутрашњу, квалитативну величину (верност и ревност у вери, њено доследно сведочење све до исповедничког и мученичког подвига, богатство боголужбено-молитвеног и духовно-благодатног живота, преображајни утицај на појединце, културу и друштво у целини и тако даље).

Поздравно слово Патријарха српског г. Иринеја на Међународном научном скупу о Стефану Немањи

Поштовани господине Председниче Републике Србије, Преосвећена браћо Архијереји, уважена господо министри, господине Ректоре Универзитета у Београду, чланови Организационог и Научног одбора и учесници Међународног скупа Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура 1113-1216, браћо и сестре, даме и господо;

Представља ми велику радост што могу да вас данас и овде, под кровом Ректората Универзитета у Београду, све поздравим. Онима, који у овом скупу учествују да пожелим благословен и успешан рад и свима да честитам велики јубилеј - 900. годишњицу од рођења Стефана Немање, у монаштву названога Симеона, а од Бога прослављеног Мироточца: родоначелника владарске династије Немањића и утемељивача српске државе, а можемо слободно рећи и Српске Цркве.

Отац Александар Шмеман: Рођење Пресвете Богородице

Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и, уништив-ши смрт, дарова нам живот вечни.

Основа поштовања коју је Црква указивала Дјеви Марији је било Њено послушање Богу и слободно поверење којим је Она одговорила на позив који никада, пре тога, нису чуле људске уши. Православна Црква је свагда наглашавала ту везу Дјеве Мараје са човештвом и свагда се, ако тако може да се каже, дивила Дјеви Марији као најбољем, најчистијем и најузвишенијем плоду људске нсторије, људскота искања Бога и, у Богу, крајњега смисла и крајњега садржаја самога човештва. И док је на Западу, у западном Хришћанству, у средишту поштовања Марије свагда стајао Њен лик као лик Дјеве, чије Девство није било нарушено Њеним Материнством, на православном Истоку у средишту љубави према Дјеви Марији, у средишту сагледања и понављам још једном - радосног дивљења Њеној тајни, од самога почетка стоја и до данас остаје Њено Материнство м Њена крвна свеза са Исусом Христом.

Христо Јанарас: Црква у посткомунистичкој Европи

Центар за истраживање православног монархизма под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства г. Иринеја, Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, и високим покровитељством Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Павловог Карађорђевића од Србије и Југославије позива вас на промоцију књиге др Христа Јанараса ''Црква у посткомунистичкој Европи''.

О књизи 5. септембра 2014. године говориће Његово Преосвештенство изабрани Епископ славонски г. Јован. Акатист Пресветој Богородици ће бити служен у 18 часова, у наставку ће бити одржана промоција у сали Парохијског дома храма Светог апостола и јеванђелисте Луке у Кошутњаку, ул. Кнеза Вишеслава бр. 100, Београд. Приход од продатих књига нaмењен је прилогу за живописање Храма Светог апостола и јеванђелисте Луке.

О. Георгије Флоровски: Очев Дом

„Како је страшно место ово!
Овде је доиста дом Божји, и ово су врата небеска.”
Пост 28,17

У учењу о Цркви открива се сазнању вернога „велика тајна побожности” у свој својој неиспитаној пуноћи. Црква је дело Христово на земљи, објективни резултат његовог искупитељског подвига, слика Његовог благодатног боравка у свету „у све дане до свршетка века” (Мт  28,20). У Цркви врхуни и испуњава се божанска икономија о свету. Управо на Цркву у лицу Дванаесторице и свих присутних, као на предизбрани почетак, сишао je Дух Свети „у страшној и неисказаној тајни” Педесетнице; и у Цркви, као у „дому Божјем”, силом и дејством и благодаћу Свесветога Духа савршава се и продужава се спасење, освећење и „обожење” свих створења. Црква је једина „двер живота”, по речима св. Иринеја Лионског, и уз то, „богата ризница” свега што се тиче истине.