Богословље

Стогодишњица упокојења знаменитог Архијереја

Епископ др Никодим Милаш (20. март 1915 – 20. март 2015)

Ове године навршава се стогодишњица од упокојења знаменитог далматинско-истарског Епископа др Никодима Милаша (1845 – 1915). Не дочекавши тако жељено ослобођење, умро је на Велики петак 20. марта 1915. године у свом скромном стану у Дубровнику. Вест о његовој смрти, иако ратом захваћеном Балкану, брзо се пронео готово целим јужнословенским простором, a глас саучешћа се чуо чак и из Петрограда.

Четири века Богословије у манастиру Крки

На дан када празнујемо Света Три Јерарха, Његово Високопреосвештенсво Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Крки.

Уз саслужење Преосвећене господе Епископа бихаћко-петровачког Атанасија, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, средњоевропског Сергија и далматинског Фотија, у овом светом храму молитвом су прослављени светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст.

Митрополит Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

„И створи Господ Бог човека по лику Својему, по обличју Божјему створи га,  мушко и женско, створи их“ (Пост 1. 27).  Акту стварања човека, као последњег и најмилијег Божјег створења, за кога је и створен сав свет, претходи не заповест, него Божји договор – саветовање. Бог није рекао: „нека буде човек!“, него: „да саздамо човека“  (тј. да створимо), и то говори у множини.

Овим се, по хришћанском схватању, при стварању човека открива Света Тројица. Ова два кључна израза библијске антропологије, - „по Нашој слици“ - указују на узвишеност човека богоподобним господством над свим осталим створењима. Пс 8, 6-7: „Шта је човјек те га се опомињеш, или син човјечији те га полазиш, учинио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу венчао си га, Господе, Господе, како је величансвено име твоје по свој земљи“, управо човек својим достојанством проноси и пројављује величанство како Бога, тако и човека, што ће се реализовати у инкарнираном тј. оваплоћеном Богу Логосу и Његовом телу као Богочовеку продуженом кроз све векове.

О учествовању верника у Евхаристији

У Москви је 2-3. фебруара 2015. године у Храму Христа Спаситеља под председавањем Његове Светости патријарха Московског и све Русије г. Кирила одржано Архијерејско Саветовање Руске Православне Цркве.

На Саветовању је, између осталог, одобрен документ „О учествовању верника у Евхаристији“, који представља плод свестраног разматрања овог изузетно важног питања у животу Цркве. На његовој изради се радило дуго времена. У складу с одлуком Архијерејског Саветовања Руске Православне Цркве овај документ је одобрен с тим да касније буде потврђен на Архијерејском Сабору, а њим већ сад у својој пракси треба да се руководе сви архипастири, пастири и мирјани Руске Православне Цркве.

О учествовању верника у Евхаристији

Евхаристија је главна Тајна Цркве, коју је Господ Исус Христос установио уочи Својих спасоносних страдања, смрти на Крсту и васкрсења. Учествовање у Евхаристији и причешћивање Христовим Телом и Крвљу јесте заповест Спаситеља, Који је преко Својих ученика свим хришћанима рекао: „Узмите, једите, ово је Тело Моје,“ и „пијте из ње сви, јер је ово Крв Моја Новог Завета“ (Мт. 26, 26-28). Сама Црква је Христово Тело и зато Тајна Христовог Тела и Крви на видљив начин показује мистичну природу Цркве стварајући црквену заједницу.

Велики богословски симпосион у Требињу

У организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске, у Требињу је 6. и 7. фебруара одржан други годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“.

Ову веома посећену конференцију отворили су Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије, дубровачки бискуп монсињор Мате Узинић и асистент на Православном богословском факултету у Београду г. Андреј Јефтић. Учесници симпосиона, који полако прераста у традиционални, били су еминентни теолози из региона, али и историчари, философи, теоретичари књижевности, економисти, предузетници, сликари, глумци и синеасти. Током четири двосатне панел-дискусије они су разменили мишљења о украјинској кризи, хришћанству и економској правди у (нео)либералном капитализму, односу хришћанства и књижевности, као и повезаности Литургије и филма. У оквиру скупа, у Музеју Херцеговине одржана је промоција зборника радова са првог симпосиона.

• опширније на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке - прилог 1, прилог 2

Свештеник Миладин Митровић: Покајање као нови животни почетак

Православна Црква кроз богато духовно наслијеђе свога спасоноснога искуства свједочи да је покајање човјека, један од најважнијих и најбитнијих аспеката на путу ка остварењу вјечнога живота. Од самога почетка, па кроз цјелокупну историју свога постојања Црква је кроз све сфере свога животнога дјеловања говорила о насушној потреби и важности покајања у животу свакога православнога хришћанина.