Богословље

Богословски опус владике Игнатија (Мидића)

Књижевно вече: Богословски опус владике Игнатија (Мидића), Смедерево, 2014.

Црквена општина смедеревска и Народна библиотека у Смедереву у сарадњи са Одбором за просвету и културу Епархије браничевске, а поводом двадесетогодишњице архипастирског служења на трону Браничевске епархије, организовали су у четвртак, 3. јула 2014. године, у Концертној сали Центра за културу у Смедереву, књижевно вече и промоцију богословског опуса нашег владике Игнатија (Мидића).

Свети Владика Николај: Косово и Видовдан

Беседа одржана на 550. Видовдан у манaстиру Раваници, 1939.

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.

Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.

Епископ Атанасије (Јевтић): Пренос Моштију Светог Јустина Новог Ћелијског

О 120-годишњици рођења и 35-годишњици блаженог престављења и 4-годишњици црквеног саборног прослављења Преподобног Оца Јустина, извршено је вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење (грчки ἀνακομιδή) његових Светих Моштију– у његову задужбину, тробродни Храм у Манастиру Ћелијама, сходно вековном предању Свете Православне Цркве.

Овај свети чин обављен је по благослову и са учешћем надлежног Епископа Ваљевског г. Милутина, и по саборном договору тестаментарних наследника Светог Аве (осим једног који отпаде од тог благословеног сабора са свима Светима и од „јединства вере и заједнице Духа Светога“, те „епископство његово прими други“, а он се стрмоглави у понор раскола – отцепљења од читаве Саборнокатоличанске Цркве Православне).[1]

Сведочанства о преподобном Порфирију Кавсокаливиту – други део

У Недељу свих Светих, 15./2. маја 2014. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, о преподобном старцу Порфирију Кавсокаливиту говорио је епископ бачки г. Иринеј.

Епископ Иринеј је имао ту радост и тај дар од Господа да је, као јеромонах, седам година, сваке недеље и празника, служио свету Литургију заједно са светим Старцем. Неке поуке и поруке које је чуо од преподобног Аве Порфирија Епископ Иринеј је пренео свештенству и народу Божјем који се окупио у најстаријем новосадском училишту.

Педесетница као старозаветни празник

Педести дан после  јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица  (Изл 34,22) или  Празник жетве  (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова  (Бр 28,26).

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28).  Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).

Свети владика Николај: Духовдан

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГА, Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27.    Дела Апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да
учини да расте. Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти. Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта. Господ Исус Христос посејао је најблагородније семе на њиви овога света. Требало је да сиђе сила Духа Светога, да то семе загреје и осветли, да би успешно расло.