Богословље

Предавање Епископа крушевачког Г. Давида : HOMO TECHNICUS

Предавање Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. Давида, у организацији православног портала Поуке.орг и редакције богословског часописа "Логос", снимљено 7. марта 2012. године у просторијама Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Извор: Епархија крушевачка

Патријарх Иринеј о значају Литургије

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је у Другој недељи поста Литургију Светог Василија Великог у цркви Светог Василија Острошког на Бањици. Саслуживало је братство храма уз појање хора. Након причешћа Патријарх је беседио о значају Литургијског окупљања и сабрања верника, о величини Христовог праштања, као и о благотворном деловању поста за човеков дух.

Житије Светог Јоасафа, Епископа белгородског

Свети Јоасаф, епископ белгородски рођен је 21. септембра 1705. године, на празник Рођења Пресвете Богородице. На крштењу је добио име Јоаким. Са седам година, 1712. године, отац га уписује у кијевску духовну академију, где га још као младог привлачи монашки начин живота. И поред великог мољења родитеља да не одлази у манастир, јер је био син јединац, 1725. године тајно се замонашио у Кијеву и као расофорни монах добија име Иларион. 21. новембра 1727. године монаши се у малу схимну при чему добија име Јоасаф и постаје сабрат кијево-печерске лавре. Овај догађај се поклапа са завршетком духовне академије. Годину дана касније, архиепископ Варлам рукополаже монаха Јоасафа у чин јерођакона.

Хришћански пост

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Велики пост у нашем животу

УЗМИМО ОЗБИЉНО...

Морамо поставити једно питање: Како ми Христово учење о Великом посту примјењујемо у нашем животу? Какав је стварни а не само номинални утицај Великог поста на наш живот? Садашњи живот се сасвим разликује од живота којим су људи живјели онда када су стваране и установљене ове службе, химне, канони и прописи. Живјело се тада у релативно малим, углавном сеоским заједницама у једном органски православном свијету. Ритам човјековог живота уобличавала је Црква. Међутим, сада живимо у веома урбанизованом, технолошком друштву које је, по религијском убјеђењу плуралистичко, а у свом погледу на свијет секуларистичко, у коме ми православни представљамо незнатну мањину. Велики пост није више онако «уочљив» као некада, рецимо у Русији или Грчкој. Стога је наше питање реално: како ми можемо увођењем једне или двије «символике» - промјене у наш свакодневни живот - одржавати Велики пост?

Верски мозаик Србије: Нови живот Призренске богословије

РТС 2 – субота, 25. фебруар 09:45; понедељак, 27. фебруар 19:10

Далеко од родитеља, међу малобројним сународницима, једанаест дечака после дванаест година изгнанства обнавља рад Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. Документарни прилог Нови живот Призренске богословије, упознаће гледаоце са овим својеврсним јунацима и њиховим професорима, који их, свесни да им је спољашња слобода ограничена, уче унутрашњој слободи, слободи духа.

Зашто је спектакуларно остварење Бен Хур које је редитељ Вилијам Вајлер снимио 1959. године, један од најуспелијих филмова који описују јеванђелске догађаје, мада се личност Господа Христа не налази у средишту филмске радње, него је у тек понекој сцени приказан с леђа или из даљине, открива мр Владан Таталовић, асистент Православног богословског факултета у Београду, који уређује серију прилога под називом Гледање и веровање.