Богословље

Свети Никита из Ремезијане

Павлин из Ноле је у своје две песме оставио податке који су за сада једино градиво за Житије Св. Никите Ремезијанског. Обе су написане у пригодним приликама када је епископ из Илирика био и боравио у Риму, и то 398. и 402. године.

Ремезијана је античко насеље на вечитој балканској саобраћајници – Војничком друму (Via militaris), који је повезивао Београд и Цариград, тј. Сингидунум и Константинополис, уз токове и долине Мораве, Нишаве и Марице. Оно се налазило на половини пута од Ниша (Наисуса) за Сердику (средњовековни Средац, данашња Софија). Ремезијана је родно место и епископска катедра коју је заузимао Никита, епископ ремезијански, у другој половини IV и почетком V века, тачније пре 366. и око 414. године, када се зна да је још био активан епископ.

Ремезијана или Роматијана, данашња Бела Паланка, налазила се у то време у провинцији која се звала Средоземна Дакија (Dacia Mediterranea), а која је, после поделе Царства 395. г. у време императора Теодосија, припадала у политичком смислу Истоку, али је у црквено-административном погледу потпадала под Римски патријархат. У том делу Балкана, тадашњег Илирика, сусретали су се латински, односно грчки језик и култура. Данашња Србија је припадала територији где је владао општераспрострањени једноставни латинитет.

Праштање је изнад поста

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „Опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!" На то Епифаније: „А ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!" Удивљен Иларион рече: „Твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!" - Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Вера као благослов будућности (први део)

Обимну рекапитулацију и егзистенцијално тумачење историје праотаца Израила, писац Химне вере завршава у три реченице. Оне сажимају период дуг око 150 година. То је приближно библијском схватању о трајању три генерације, а одговара спомену три личности које су кључни представници тих генерација. Прва од њих је Исаак.

Ђакон Златко Матић: Разговори о вери

У оквиру серијала емисија — интервјуа под називом Разговори о вери, емитованих на крагујевачкој телевизији Ин  током децембра 2004. године, неколико емисија посвећено је савременом литургијском богословљу. На питања уредника емисије, г. Горана Трифуновића, одговарао је ђакон Златко Матић, професор догматике у Богословији Свети Јован Златоусти  у Крагујевцу. Чињеница да су емисије праћене са изузетном пажњом и више пута репризиране, подстакла нас је да и ми, на нашем сајту, понудимо електронско издање једног од десетак разговора, на поменуту, веома актуелну тему места Литургије у нашем животу*.

Реч Епископа Игнатија полазницима веронауке

Ближи се дан када ћете са својим дететом кренути у школу ради уписа у први, или наредни разред. Том приликом ви ћете се у његово име или у договору с њим изјаснити да ли ће оно учити православни катихизис, односно веронауку, или неће. Размислите добро, на вама и на вашем детету је велика одговорност. Ваш избор или савет ће можда суштински определити животни пут вашег детета. У име наше свете Цркве упућујемо вам стога ово пастирско писмо са намером да вам помогнемо у доношењу важне одлуке у вашем животу и у животу вашег детета.

Бесједа Епископа Јоаникија у цркви Светог Матеја у Вилусима код Никшића, 29. новембар 2011

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско - никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог апостола и јеванђелисте Матеја, у уторак, 29. новембра, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Светом Матеју у Вилусима код Никшића.

Саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархија захумско-херцеговачке и будимљанско-никшићке, а богослужење, у славу Светог апостола Матеја, сабрао је вјерни народ овог краја и околних мјеста, којима се бесједом обратио Преосвећени владика Јоаникије.