Богословље

Данашњици је неопходна Златоустова огњена реч

Пут спасења у Цркви Христовој незамислив је ако пастири стада Божијег своју мисију не буду градили по примеру који је оставио Свети Јован Златоусти – суштинска је порука црквеног прослављања овог светитеља у крагујевачкој Богословији која за свог патрона има овог дивног Божијег светитеља. Црквене песме које су се чуле током бденија на навечерје празника (25. новембра), које је служио у школском храму Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, речито су упућивале да садашњим и будућим пастирима не треба боља инспирација него што су живот и дело Светог Јована Златоустог.

Свети Нектарије Егински: О путу ка спасењу

Циљ нашег живота је да постанемо савршени и свети. Да се покажемо дјеца Божија и наследници Царства Небескога. Пазимо да не бисмо, можда, зарад овога живота били лишени будућег. Да не би, можда, због животних брига и неспокојства занемарили циљ нашег живота.

Пост, бдење, и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што нису циљ нашег живота; представљају само средства за постизање циља.

Беседа светог Григорија Паламе посвећена светом великомученику и чудотворцу Димитрију Мироточивом

1. Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже, веома се укрепише почеци њихови (Пс. 138; 17), ускликује Давид, најбожанственији међу псалмопојцима који су од века постојали. У апостолском збору началници су они што су названи првоврховнима, међу пророцима они што су названи боговидиоцима, а у васцелом сабору преподобних они који су, сагласно обећању заједничког Спаситеља, названи Великима. Сагласно томе, и у збору Христових мученика началници су они што су названи великомученицима. Међу њима посебно сија и издваја се испред осталих онај којега данас посебно опевамо и прослављамо, наш сународник и заштитник нашег града, велико чудо васељене, велики украс Цркве, у свему изврсни и чудотворни Димитрије Мироточиви. Ако је он међу мученицима исто што и велико светило међу звездама, имајући у себи реч вечног живота и будући озарен богосјајним лучама и друге озарујући, како онда да не буде причастан и пророчкој благодати? Ако је пак обасјан пророчком силом, зар ће га неко сматрати недостојним апостолског и учитељског служења и превасходства? Зар је онда он, будући украшен таквим даровима, лишен подвижништва преподобних и живота обасјаног њиховим примером? Наравно да није! Неке следећи, са некима се изједначујући, неке превасходећи а неке и по много чему превазилазећи, он је један међу малобројнима који су достигли савршенство, имајући у себи сабране све дарове, и, како ће касније уз помоћ Божију ово слово показати, удостојио се да пожање све оне похвале које свима (светима) доликују.

Митрополит Пергамски Јован Зизјулас: Личност, Евхаристија и Царство Божије у православној и екуменској перспективи

Од 28. до 30. октобра на Академији за богословске студије грчког града Волос одржана је прва међународна конференција у част једног од најистакнутијих богослова нашег доба, под називом „Митрополит Пергамски Јован Зизјулас: Личност, Евхаристија и Царство Божије у православној и екуменској перспективи“.

Свети Висарион Сарај Сански - Свјетило Цркве Православне

Нико није толико обогатио Цркву Христову као Светитељи Божији, а један од њих је и Свети Висарион Сарај Сански, чији спомен празнују Српска и Румунска Православна Црква. С обзиром да је Свети Висарион рођен у санском крају, у којем се о њему, нажалост, недовољно зна, а поводом његовог молитвеног прослављања /3. новембар по новом календару/ дужни смо се подсјетити на његов овоземаљски живот, којег је Свети Висарион Сански у потпуности посветио Христу Господу.   

Митрополит Антоније Храповицки (1863-1936)

 Ове године, 10 августа се навршава 75 година од упокојења једног од најистакнутијих теолога краја 19 и прве половине 20. века, некадашњег ректора Треће руске Духовне академије, учитеља многих генерација теолога, међу којима и истакнутих личности Православља (Свјатјејших Патријараха Св. Тихона, Сергија, Српског Варнаве), кандидата за Сверуског Патријарха (1917), Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег Митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936).