Богословље

Успенски пост

Великогоспојински пост увек почиње на Свети Макавеји (14. августа) и траје 14 дана, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице, 28/15. августа. Овај празник у народу је познат и као Велика Госпојина, по чему је овај пост добио име, мада се назива и Успењски или Богородичин пост.

Великогоспојински пост увек траје две недеље, јер је још на Констатинопољском сабору, одржаном 1166. за све православне хришћане, сагласно древним поставкама, потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородичин пост од 14/1. до 28/15. августа. Некада су током овог поста, који спада у строге постове грађанским законима биле забрањене јавне приредбе и спектакли.

Митропилит Иларион: „Постоји ли будућност у нерелигиозном друштву?“ – други дио

(наставак предавања) Желео бих да започнем ово предавање сећањем на времена, која многи од вас не памте а многи су и заборавили. То је време када знање о религији није било доступно широком кругу људи.

Време, када је религија била прогањана, налазила се у гету и када су многи људи сазнавали о религији преко курсева научног атеизма, из различитих извора, каква је нпр. била „Библија за верујуће и неверујуће.“ Било је забрањено васпитавати децу у религиозним духу, у школама није било религиозних предмета. Све се то данас изменило и, рекли бисмо, слика је сасвим другачија. Данас је религија широко распрострањена на друштвеном пољу. Свуда се може чути глас партијарха, на телевизији виђамо свештенике, на Интернету постоји мноштво религиозних сајтова, у новинама – религија је представљена јако широко.

Црква у контексту савремених изазова

Предавање протојереја-ставрофора Драгана Станишића, професора Цетињске Богословије и пароха Подгоричког, на тему „Црква у контексту савремених изазова“.

Отац Драган је предавање одржао 7. августа ове године у манастиру Подмаине, а преносимо га благодарећи радију Светигора Митрополије црногорско-приморске.

Епископ Јован: Света Литургија је дело заједнице

О значају Свете Литургије говори Преосвећени Епископ Шумадијски Г. Јован, у беседи на служби на Празник преподобномученице Параскеве, 8. августа 2011. године, поводом славе манастира Петковица.
Извор: Радио Слово љубве

Реформа богослужбеног језика у Руској Цркви

Поводом вести објављене у „Православљу“ бр. 1063, 1. јул 2011, стр. 40

Иновирање црквенословенске норме и ревизија богослужбених књига један је од најзначајнијих аспеката текуће литургијске обнове у Руској Цркви. Спровођени са благословом јерархије и у сагласју са ортопраксијом верног народа, органски уклопљени у богословље и самосвест Цркве, ови захвати ће на почетку новог миленијума и уједно другог хиљадугодишта њеног деловања у руском народу зацело допринети да и данашње и будуће генерације верних изнова и изнова налазе у њеном богослужењу непресушни „извор воде која тече у живот вечни“ (Јн 4,14).

Вера као победа над смрћу

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Јевр 11,17-19.

Последњи детаљ старозаветних приповести о Аврааму који је коришћен у Химни Вере је жртвовање Исаака, драматични одељак Пост 22:1-16. Авраам се суочава са великим захтевом, а библијски приповедач употребом реторичке градације постиже снажан ефекат. Авраам треба да на Морији принесе на жртву: свог сина, и то јединца, љубљенога, у којем је требало да му се умножи потомство. Била је то коначна и највећа провера Авраамове вере, искушење које пркоси логици. Међу примерима које наводи писац Химне, једино се за Авраама каже да је кушан од Бога (уп. Сир 44,20; 1Мак 22,52). Ниједан од великана вере није доживео нешто што је упоредиво са овим моментом живота праоца Авраама.