Богословље

Електронска безбедност и шта да заиста обезбедимо

О ономе о чему се највише говори у једној заједници, често управо тога највише недостаје. Ово би се могло односити и на електронску безбедност и уопште на сигурност данашњег човека у било шта што је даље од сутрашњег дана. Људи данас много страхују од тога да ли је њихова приватност осигурана у случају да имају биометријске личне карте и пасоше, а често се питају да ли већ живе у неком свету потпуне контроле преко камера и електронских справа и да им већ није ударен жиг звери. Престрављени су због могућих злоупотреба од стране несавесних појединаца из полиције, државне администрације или криминалних група, а неретко верују у космичку заверу више него у Бога. Злоупотреба је било одувек, као што је крадљиваца и фалсификатора увек било, па и онда када се код личне карте пре једног века састојао само од неких одштампаних бројева и када водени жиг није постојао, већ је био обичан печат који је свако могао да копира.

Симон Петар и Симон Волх

Непријатељи Хришћанства воле често да наводе примере великих чудотвораца међу незнабошцима, да би тиме лаковерне обманули, хришћанску веру унизили a незнабоштво, чародејство, гатарство, сатанинство и свако шарлатанство узвисили.

Нема сумње да и сатана преко слугу својих покушава чинити чудеса, но сва та чудеса његових слугу не потичу из човекољубља, сажаљења, милосрђа и из вере у Бога него из гордости, себичности, сујете и човекомржње. Хришћанин треба да се научи из историје апостолске разликовати чудеса божанска од сатанских обмана и фантазија.

Протојереј Милорад Голијан: Све је могуће ономе који вjерује

Предавање „Све је могуће ономе који вjерује“, на 208. по реду духовној трибини у великој сали београдске општине Вождовац, у организацији Цркве Светога Трифуна са Топчидера, одржао је у понедељак 4. јула протојереј Милорад Голијан. Овим предавањем завршен је циклус духовних разговора који су почели у јесен прошле године. Пензионисани протојереј Милорад Голијан, који живи у Сремској Митровици, чест је гост духовних трибина не само у Београду него и широм Србије.

Радио Искон: Разговор са Игуманом Методијем

Разговор са Архимандритом Методијем, игуманом Свете царске лавре манастира Хиландара. Разговор водио: Монах Јустин, 14. јун 2011.

Извор: Епархија врањска

Свети Јероним Стридонски

Св. Јероним је сигурно један од најзначајнијих књижевних стваралаца, али и подвижника, које је дала Латинска Црква. 347. се најчешће наводи као година рођења светитеља. Сам Јероним је забележио да је рођен у Стридону (О знаменитим људима, 135). Истраживања и даље нису тачно локализовала место Стридон, изгледа да је то био мали градић негде у Далмацији, стога се Јероним често назива Далматинцем.

Као пуно име светитеља наводи се Софроније Јевсевије Јероним. Међутим, овај навод није тачан. Софроније је био монах који се спријатељио са Јеронимом, чак је и неке његове списе превео на грчки језик. Изгледа да је у тим преводима, поред Јеронимовог, стајало име преводиоца – Софроније, па је отуда грешком додато Јерониму. Што се тиче имена Јевсевије, то је било име његовог оца које је он сам себи додао. Узгред, име Јероним је грчког порекла и значи „свето име“.

Димитрије Богдановић – теолог љубави

Поводом двадесетпетогодишњице смрти

Након пада Одесе у руке „црвених“ (1919), један део руских емиграната нашао је уточиште у Краљевини Југославији, у којој ће већ наредне године допутовати већи број будућих „Руса без Русије“, тј. „Српских Руса“ (изрази С. Пириватрића). Гостпримство које им је пружио краљ Александар I било је, како ће се показати, на обострано задовољство.