Богословље

Недеља Свих Светих

Недеља свих Светих (грч: Αγίων Πάντων), прва недеља после Свете Педесетнице (Духова), посвећена свим Светима, као „жетве Духа Божијега" и „плодова Божанствене благодати" која је послата људима на дан Педесетнице. Пошто немају сви канонизовани Свети своје дане одређене за празновање у календару, а поготово што се не знају имена свих оних које је Господ прославио, Црква је установила овај празник.

Протонамесник Владан Симић: Брак и породица

У недељу, 15. маја 2011. године у Светосавском дому у Футогу, протонамесник Владан Симић одржао је предавање на тему Брак и породица.

аудио запис

Извор: Епархија бачка

Јовановска Педесетница и Дела апостолска

У Делима апостолским (Дап 2,1-4) описан је догађај Педесетнице, силаска Светога Духа на апостоле. У Еванђељу по Јовану описано је такође даривање Духа апостолима од стране Васкрслог Господа Исуса (Јн 20,22-23). Како се међусобно односе ова два описана догађаја? Да ли се ради о једном догађају описаном на два различита начина или је реч о два давања Светога Духа апостолима?

Сличност између догађаја Педесетнице (Дап 2,1-4) и давања Светога Духа апостолима од стране Господа Христа (Јн 20,22-23) је очигледна: без обзира на све разлике ради се о за историју Цркве кључном догађају силаска Светога Духа на апостоле. Догађај описан у Јн 20,22-23 често се у тумачењима назива јовановска Педесетница. У оба случаја испуњава се Христово обећање дато ученицима да ће по његовом „одласку" примити Духа. У Еванђељу по Јовану ово обећање поновљено је неколико пута (Јн 7,37-39; 14,16-17.26; 15,26; 16,7.13), док се у Лукиним приповестима (Еванђељу и Делима апостолским) такође обећава силазак Светога Духа на ученике (Лк 24,49; Дап 1,8).

Црква и социјални проблеми – у потрази за ерминевтичким кључем

На јубиларном заседању Светог Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, одржаном августа 2000. године, усвојен је документ којим се регулише однос Цркве и државе, тачније, однос Цркве према свим релевантним друштвеним темама (текст документа преведен је и код нас: „Основи социјалне концепције РПЦ", прев. М. Обижајева и В. Куриљов, Беседа, Нови Сад 2007).

Вера – између суда и спасења

Вером Ноје би од Бога обавештен о ономе што се још не види и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога. Вером осуди сав свет и поста наследник праведности по вери Јеврејима 11,7

Ноје је знаменита личност библијске праисторије. Повезан је са обимним описом драматичног догађаја - потопа, снажно посведоченим ванбиблијском литературом библијског Оријента. Људи свих меридијана имају сродна предања о катаклизми која је се десила као последица гнева бог(ов)а. Истиче се богатство азијских, пре свега, сумеро-вавилонских предања: Еп о Гилгамешу, Атрахазис и Легенда о цару Зиусудри. Библијски писац се, у складу са општим намиром свог доба, изражава митопејски и снажним антропоморфизмима сведочи да се Господ покајао (Пост 6,6); да је затворио врата ковчега (Пост 7,16б) и да је омирисао угодни мирис Нојеве жртве и рекао у срцу свом... (Пост 8,20). Загонетни синови Божији су заведени лепотом кћери људских ступали у полно општење стварајући генерацију дивова-Нефила, сличних грчким титанима (Пост 6,1-4).

175 година деловања обновљене београдске Богословије

Прва школа у Карађорђевој Србији, Доситејева богословија, деловала је у Београду од 1810. до 1813. године. У измењеним условима живота српског народа после Другог српског устанка поставило се питање њеног обнављања.

На Духове 1836. године усвојено је „Начертаније о духовним властима у Србији" и издат указ Кнеза Милоша да се оснује „богословско училиште" - школа која ће образовати будуће свештенослужитеље и учитеље.