Богословље

Џон Брек: Велика Субота: „Са страхом и трепетом“

Православно хришћанство је на чудесан начин очувало суштину вере „једанпут предане светима" (Јуд. 3). Потпуном благодаћу Божијом оно је одржало апостолску веру пред лицем невероватних притисака, од прогона и мучеништва до западњачког секуларизма и плурализма. Без те благодати, православље би нестало пре краја првог миленијума. И са њиме би нестало и „истинско благоћашће" и „истинско поклоњење".

Проф. др Руихиро Тани из Јапана гост Православног богословског факултета

Проф. др Руихиро Тани, православни патролог из Јапана, одржаће 9. маја 2011. године у великом амфитеатру Православног богословског факултета у Београду предавање на тему: Динамика између човека и природе у делу Светог Максима Исповедника.

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Гост радија Беседа: архимандрит Андреј Ћилерџић

На Васкршњи понедељак, 25. априла, гост радија Беседа био је архимандрит Андреј Ћилерџић.

Са оцем Андрејем разговор је водио ђакон Ђорђе Стојисављевић.

Извор: Епархија бачка, Беседа

Васкрсење Христово

Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија.

Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности. Када говоримо о Васкрсењу, ми га не одвајамо од Крста, будући да су и Крст и Васкрсење два пола искуства ослобађања, као што се и молимо у Цркви: „Крстом Твојим радост (дође) целом свету, свагда благосиљајући Господа, Васкрсењу Твоме певамо" или пак „Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Васкрсење Твоје свето прослављамо". Апостол Павле јасно проповеда: Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15, 17). Вера своју истинитост и силу дугује светлом догађају Васкрсења Христовог. Без њега су хришћани јаднији од свију људи (1. Кор. 15, 19).

Свети Јован Златоусти: Васкршње слово

Ако је ко побожан и богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали.

Свети Николај Охридски и Жички о Васкрсу

Зар нисте чули? Зар још нисте чули, да је поново Рај отворен? Не Рај на земљи него на небу, не у времену него у вечности. И да су у тај непролазни Рај уведени: преступник и разбојник и сиромашак; преступник Адам, разбојник са крста и сиромашак Лазар.

Христос је васкрсао, а васкрсом својим отворио врата небеског раја деци Адамовој. И многи су већ ушли у тај рај, који се неће губити, и из кога неће више бити изгнанства. Ако сте то чули, па ипак сте притиснути страхом одсмрти, онда као да и нисте чули. Ако ли сте чули ту радосну вест и примили је у срце своје, онда је и ваше васкрсење на прагу, то јест почело је у вама васкрсавање, које ће се окончати васкрсењем. Ако је та радосна вест постала живот живота вашега, смрт је за вас играчка као везан роб за победиоца у рату.