Богословље

Биографија изабраног Епископа крушевачког Г. Давида

Изабрани Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) је рођен 17. јула 1953. године у Ђураковцу, на Метохији (eпархија рашко-призренска). Основну школу је похађао у Истоку, Ђураковцу и Пећи. Гимназију је завршио у Пећи (1972).

Бавио се студијама књижевности на Филолошком факултету у Београду, а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (1972-1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (1977-1983).

Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света Три Јерарха у Крки, и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983-1989).

Епископ Игнатије: Не треба да се бојимо дијалога

Епископ Игнатије спада у најистакнутије православне богослове и мислиоце Српске Православне Цркве данас. О томе сведоче његова објављена књига, збирка чланака Сећање на будућност и теолошка истраживања објављена у делу Биће као есхатолошка заједница. Са епископом Игнатијем разговарамо непосредно након завршетка Светог Архијерејског Сабора СПЦ.

Преосвећени Владико, можете ли, у најкраћем, резимирати најважније одлуке управо завршеног Сабора: постоје ли важна питања која су одложена зато што није постигнута сагласност о њима?

Свети Ђорђе Кратовац-занатлија и новомученик

Тертулијанова оцена да је мученичка крв семе за нове хришћане, а не потврда тријумфа зла над Христовом црквом, није изгубила своју актуелност са престанком класичне епохе гоњења Црвке која је трајала до Миланског едикта 313. године. Сусрет Православља и ислама на Балканском полуострву у XIV и XV веку био је политички судар, такође и верски рат и изазов за богословску полемику.

Свети Григорије Палама и Срби

У Србији четрнаестога столећа постојали су сви предуслови за превођење списа богослова какав је био Григорије Палама. Тада је црквени живот у Србији био обликован утицајима који су долазили са исихастима преплављене Свете Горе. Иначе, и пре четрнестога века значајнији српски књижевници и богослови били су происихастички оријентисани.

Браћа и сестре Исуса Христа

У новозаветним текстовима се често помињу браћа Господња (нпр. Мк 6,3-4; Јн 2,12; Гал 1,19). Ко су они били и како се ови наводи доводе у везу са вером Цркве у Приснодјевство Свете Богородице Марије?

У Еванђељима се на неколико места приповеда о Исусовој породици и његовом односу према њој (Мк 6,1–6; Мт 13,54–58; Лк 4,16–30; Јн 4,44; 6,42). Исус се представља као учитељ у синагоги у Назарету, својој постојбини. У Еванђељу по Марку (6,3) наводи се да присутни народ реагује с чуђењем на њега: „Није ли ово дрводеља, Син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама?“ Интересантно је да Еванђелиста не наводи Јосифа као главу породице, већ мајку Марију, четворицу браће и непознати број сестара.

Авраам − човек одлучне вере

Вером Авраам послуша кад би позван да пође у место које је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде... и у шаторима становаше са Исааком и Јаковом, сунаследницима обећања, јер очекиваше град који имаше темеље, којем је неимар и творац сам Бог... Зато се Бог не стиди назвати се Бог њихов... Јеврејима 11,8-10.13-16.

Доминантна тема одељка Јевр 11,8-10.13-16 је наследствo, што није непосредно повезано са Пост 12,1-3, али јесте са поседовањем хананске земље (Пост 15,7; 22,17; 28,4; 1Дн 16,18; Пс 104,11; Јуб 22,17; Дап 7,5-6). Божији позив усмерен је према наслеђу (Пост 11, 9.13.17.33.39. уп. 4,1; 6,12.17; 7,6; 8,6; 9,15; 10,23.36). Живот Авраама, тегобан живот сталног номадског странствовања и оскудице у Обећаној земљи (Јевр 11,9) био је другачији од удобног живота у вавилонским градовима, али то није поколебало оце ходочасникe јер да су мислили на ону (отаџбину) из које су изашли, имали би времена да се врате (Јевр 11,15а). Мисли праотаца биле су усмеренe према Богу и то их је водило ка бољој, небеској отаџбини и небеском граду, кога су поздравили из далека (Јевр 11,13б).