Богословље

Видовдан

“Ми смо тело од тела, и кост од кости, и дух од духа онога народа, који је после Косова живео на свом огњишту без слободе, у својој земљи под туђином, без земаљског царства и без земаљског сјаја; онога народа који је путовао кроз пустињу ропства без свога Мојсија, но са надом несаломљивом да ће му Бог отаца његових, Бог Немањин и Савин, Бог Стеванов и Милутинов, Бог Лазарев и Милошев, опет даровати земљу обећану”, oдговара Владика Николај на питање чији смо ми народ. Заиста, наш народ се одржао захваљујући цркви, Косову, а кроз дубоко страдање и спознао да је слобода дар Божији, па отуда тако чврсто у свој идентитет уградио и назив: света слобода. Јер, заиста, зар слобода и може постојати без Духа Светога? Зар наша кретања, колико год она била ослобођена ограничења, и колико год она била учестала и удаљена, зар их заиста можемо назвати слободом? Докле год робујемо овом свету и његовим вредностима, можемо ли се заиста назвати слободнима? А, то су наши преци спознали и нама пренели као истину, презревши овоземаљске вредности које су нам наметнуте; свакоме од нас оставили питање: Да заиста знамо шта је света слобода? Да ли се сећамо шта је видовданска етика и за шта су они страдали?

Владика Николај: Косовским јунацима

На Видовдан ове године навршава се равно 550 година од мученичке смрти светог Кнеза Лазара и од Косовске битке. Косово је за наш народ било најпотреснији догађај и најтрагичније надахнуће Оно је српском народу била читава једна вера, читава једна мудрост, и читава једна етика. Вера која је опомињала да Бог влада царствима. Мудрост која је тешила да је зло пролазно као и човек. Етика која је издизала да је боље чист умрети него прљав живети.

Видовданска беседа Светог владике Николаја

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може. Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.

О животу у заједници

Ако живите у заједници са другима, служите им као Самоме Богу и, за своју љубав, љубав не тражите, нити за смерност – похвалу, нити за служење – благодарност.

Поуке оптинских отаца

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Рођени мој!

Од срца те молим: не свађај се, не суди, не вређај и буди добар према ближњима. Говори више светлих, добрих речи, поштуј туђе мишљење, не расправљај се. Можда је некоме баш сад лоше, можда је на ивици... Не жури да вичеш на њега, осмехни се, поздрави га, буди љубазан, срдачан, помози му да превазиђе тешкоће, пружи му руку, раме за плакање, поклони му марамицу, иконицу... Не плаши се. Рођени мој! Брате и сестро у Христу! Буди милостив! Носи светлост и радост!

Светлост је наша природна средина

Знајте да је наша највећа штета што су нам искоренили потребу за Богом. Убедили су нас да је наша природна средина тама и да светлост постоји само као појам, а не као перспектива живота.

Митрополит Николај Хаџиниколау

Извор: Епархија зворничко-тузланска