Богословље

Прича о ветру и сунцу

Неки људи који су били веома строгих начела, понели су се круто према једном мом пријатељу. Последица тога била је да су сасвим погрешно проценили његове особине, због чега се он врло лоше осећао. Старац Порфирије га умири јер је ствари поставио на право место, оцртавајући са успехом душу мога пријатеља. Рекао му је: `Tи си добар, осетљив, миран човек; право си јагње Божје. Али, када се према теби односе са љутњом, ти се повлачиш у себе, реагујеш на унутарњи начин и онда те погрешно схватају. Кад се, међутим, према теби односе на леп начин, ти из себе откриваш тако лепе ствари да сви бивају изненађени. Људи који те нису разумели како ваља и који су те повредили, не знају ону стару причу о ветру и сунцу`

Свети Јован Шангајски: Ето пред нама два пута

Сви ми грешимо, сви кршимо заповести Христове и законе Свете Цркве, али су једни свесни својих грехова због тога што их крше и кају се због својих сагрешења, а други, уместо тога, поричу саме законе и не желе да им се покоре, говорећи да су ти закони застарели, да ти закони нису више потребни, да смо, ето, ми сами мудрији од оних који су дали законе црквене, које даде Сам Господ преко апостола и светитеља Својих. Ето пред нама два пута - пута разбојника и пута онога, што га терет хуле обори у пакао.

Поука о љубави

Кад више ништа нисам могао да видим и кад сам потпуно ослепео прогласили су ме инвалидом. Али ћу себе сматрати инвалидом онда кад више не будем могао да волим.  

Прота Милорад Голијан

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свети царски мученици Романови у богослужењу Цркве

Богослужење Цркве у својој свеобухватности представља многоцени дар Божји кроз чији драгоцени задржај, у виду молитава и химнографије свагда бивамо поучени светлим примерима светих угодника Божјих који су у свом подвигу просијали на славу Божју. И сâм текст свете Литургије нас богомудро на неколико места подсећа на значај непрестаног помињања светитеља, не само у нашим личним молитвама, већ и у заједничким (саборним) молитвама Цркве, мислећи превасходно на сабрање Цркве као заједнице ради савршавања свете Евхаристије.

Свети Јован Златоуст: Беседа о Светом апостолу Павлу

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он,  припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства.

Протојереј Андреј Ткачов: Три лекције од двојице апостола

Тешко је наћи двојицу различитијих људи. Петар је ожењен (Јеванђеље помиње његову ташту, а у посланицама се говори о његовој жени-сапутници), а Павле је девственик. Петар је познавао Христа од првих дана Спаситељевог јавног служења, а Павле је упознао Христа тек као васкрслог. Даље. Петар је галилејски рибар, а Павле је ученик великих књижевника и по васпитању је фарисеј. Обојица су Јевреји, али је Павле реч Божију углавном проповедао незнабошцима обнављајући их Духом и чинећи од њих Цркву. А Петар је Јеванђеље углавном проповедао обрезанима, то јест сународницима.