Богословље

Света Три јерарха – три богоносна светитеља

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих Преподобног Јустина Ћелијског).

Ђакон Авакум – симбол отпора

У необичној плејади ликова који су се истицали на простору западно од Дрине може се пронаћи потпуно оригиналних и несвакидашњих који су задужили српски народ на посве неочекиване начине. Један од таквих је и ђакон Авакум. Светац и мученик.

Љепотан, како му је и било свјетовно име, Љепоје Продановић, младић из питомог поткозарског села Кнешпоља, одиграо је своју улогу у историји и то на двоструки начин. Био је мученик за вјеру Христову, значи симбол отпора,  али и својеврсни мост који спаја. Спојио је Београд са својим крајишким просторима као уосталом и многи прије и послије њега, али што је неочекивано, он је ово спајање извршио у - сопственој крви.

Проф. др Ненад С. Милошевић: О јавном паљењу бадњака

У  претходном осврту под насловом „О пливању за крст“, наведена је и новоустановљена пракса јавног паљења бадњака уочи празника Рождества Христовог – Божића, као један од феномена који је такође попримио форму црквеног богослужбеног чина, а чија садржина је упитна. И ову манифестацију попут претходне, изузев обредног дела прати и пригодни забавни програм, који врхуни у неизоставном ватромету и употреби разних пиротехничких средстава.

Загушени разноврсним тумачењима символике бадњака, која се протежу од паганског наследства, па преко „рођака“ све до самога Богомладенца Христа, јавно паљење бадњака је за неке постало најзанимљивијим, а код многих и јединим обележјем поменутог празника. Мистагошко пак учешће (μετέχω = причешћивати се) у тајни Оваплоћења, остала је привилегија знатно мањег броја причасника Тела и Крви вечнога Богомладенца Христа.

Ђакон мр Божидар Васиљевић: Свети Сава на Светом Духу

О сведуховној процесији светковине Архиепископа, Учитеља и Светитеља српског Саве, појави се изнијансирана инвенција несазнајног и необјашњивог. Сусрет магнетског поља Савиног столпа из Поснице са свима нама увек и наново. Он (Сава), међутим, истовремено остаје утолико неиспитив и непоколебив као тај стуб, јасно и слободно интригирајући и љубећи. Све што авангардно и бесмртно, прошло или ново, глобализацијско или анахроно заискри из нас, знајмо, његово је у нама. Таj трансупстанцијални ἀρχή устолпљен у крајеугаоном камену или стубу, нипошто није банализам или национализам – то је смели хришћански динамизам и универзализам. Можемо слободно рећи, континуирани људски импулс потпомогнут божанским, бивајући Савом експлицитан и остварив. Инвенција којом нас Сава инспирише (име Савва носи знак преображености), има могућност да сваку бриљантност или амбивалентност преобрази. Није реч о повлашћености етницитета, народности или парцијала, него сваког ко јесте или жели бити чврсто уз Савин стуб и ко би желео Светог Саву. Такав би своје преображење заснивао на Светом Духу.

Беседа Светога Саве о правој вери, изговорена 1220. године у манастиру Жичи

Браћо и другови и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанствене заповести. И пошто чујете ове свете речи, положите их, дакле, браћо, у ваша срца и на савести душа ваших и пред очи ума, и разумејте.Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према људском роду, приклони небеса и сиђе на земљу и својим божаственим промислом и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела просвети наш род и посла свете Апостоле у сав свет, рекавши им: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28,19). Али како они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши уистину речи њихове, повероваше им. Предобри Бог, који има бескрајну милост и не жели да ни један од нас погине (I Тим 2,4), и по истој тој првој заповести и на исти начин по учењу и проповедању светих Апостола, уздиже мене на ово светитељство, хотећи да преко мене “испуни недостатке наших отаца.“ (Кол 1,24). И Духом својим Светим заповеди ми да вам објавим реч своју о вашем спасењу, коју, с љубављу чувши је, сачувајте, да и ми постанемо заједничари реда светих.

Преподобни отац Јустин: Реч о Растку – Светом Сави

Када се наша народна душа спотакла о вечне проблеме, Растко ју је подухватио, подигао и окрилио. Из мука времена Растко нас је извукао и уздигао у најлепшу вечност, вечност Христову. Он је наш први ускок у вечност. Кроза њ – ми смо победили време и простор. Растко је прескочио све препоне, прелетео све врхове, премостио све провалије, и превео нас до самог лица Истине. И ми смо видели Истину, Истину Апсолутну, васељенску, Истину вечну и богочовечну, Истину Христову. До Растка ми смо били слепи; кроз њега – ми смо прогледали, и Господа Христа угледали; до њега – ми смо били глуви; кроз њега – ми смо прочули, и глас Истине чули. Растко је најсветије и највидовитије око душе наше; њиме – ми смо видели што дотле око наше не виде; дознали смо што дотле срце наше ни у сну не виде.