Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Јеванђељски мотиви у епским народним песмама

Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања.

После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски.

Поимање историје као сарадње са Божјом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос.

Животопис изабраног Епископа далматинског Никодима

Изабрани Епископ далматински г. Никодим (Косовић) рођен је 15. априла 1981. године у Задру, од оца Предрага Косовића (+1995.) и мајке Ксеније, рођене Гуша (+1993.).

Одрастао је, заједно са сестром Даницом, поред свог стрица Ненада Косовића, познатог бенковачког професора и преводиоца са руског језика. Основну школу је започео у Задру, наставља 1991. године у Бенковцу, а завршио 1995. године у Драгоцвету код Јагодине. Од 1991. године живио је у селу Шуљковцу поред Јагодине гдје је као дијете услијед ратних дешавања отишао у избјеглиштво, а од 1994. године са оцем и сестром прелази да живи у Јагодину. Српску православну богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, по благослову Патријарха српског Павла, уписује 1995. године, а петогодишње школовање у Карловачкој богословији завршава 2000. године.

Нови број Православља – новина Српске Патријаршије

Православље бр. 121, 1. октобар 2017. године

На насловној страници овог броја налази се слика Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II, који се од 22. септембра налази у Србији, у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, а о његовој посети читаоци се опширније могу информисати у репортажи коју смо припремили...

Такође, у овом броју Вашу пажњу скрећемо на извештај са устоличења Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија из пера Зорице Зец, као и на прилог о „Данима Српске“ у Србији који је приредила Славица Лазић, те на разговор са Преосвећеним Викарним Епископом моравичким г. Антонијем.

Слава Богородичиног манастира у Карлају, Индијана

Парохијани детроитске Раванице у манастиру Рођења Пресвете Богордице, Карлај, Индијана

Манастир Рођења Пресвете Богордице организован је трудом мајке Евпраксије  (Пауновић) 1994. године. Заједно са јеромонахом Гаврилом и монахињама  Параскевом и Антонином, по благославу епископа Митрофана, заједница је живела  по узорима на српске манастире Жичу, Студенцу и Љубостињу, а уз помоћ донације  Олге Попов, побожне Рускиње и велког пријатеља Срба.

Састанак свештенства Митрополије дабробосанске

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом одржао је 25. септембра 2017. године у Палама први братски састанак са монаштвом,с вештенством и ђаконима повјерене му Митрополије дабробосанске.

Митрополит је дочекан испред храма Успења Пресвете Богородице од стране архијерејског намјесника сарајевског протојереја-ставрофора Миомира Зекића, а затим су сви клирици Митрополије пришли да узму благослов од надлежног архијереја. Високопреосвећени г. Хризостом се затим упутио у храм да заблагодари Господу заједно са својим свештенством. Радни дио братског састанка одржан је у просторијама Црквене општине Пале гдје митрополит Хризостом поздравио све присутне клирике бираним ријечима:

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији

Изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост, аутора дописног члана САНУ Миодрага Марковића и проф. др Драгана Војводића, свечано је отворена у Српској академији наука и уметности.

Мултимедијална изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај и угроженост (27. септембар - 12. новембар 2017.) саздана је из две, вишеструко проблемски повезане основне тематске целине. Прва целина има првенствено задатак да одабраним оригиналним делима и различитим репродукцијама представи особен културни идентитет српског уметничког и духовног наслеђа на Косову и Метохији од 12. до 20. века, произашао из ширих развојних токова наше старе уметности, као одговор на потребе државе и цркве. У том контексту нарочита пажња биће посвећена прегнућу српских ктитора и приложника у стварању и идентитетском профилисању те баштине.