Београдска премијера комада „Антене” – инспирисаног критском иконом из 15. века

Своју београдску премијеру, композиција „Антене” ауторке Александре Вребалов, имаће у четвртак, 7. октобра у 20 часова, у катедралном храму Београдске надбискупије, цркви Узнесења Блажене Дјевице Марије, у Хаџи Милентијевој улици бр. 75.

Пре самог комада „Антене” на концерту ће бити изведене и три хорске минијатуре. У овом пројекту учестовује импознатан број музичара: монаси ковиљског манастира, новосадски хорови Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин” и Академије уметности у Новом Саду, Ансамбл студената и професора новосадске Академије уметности и Српског народног позоришта у Новом Саду, као и  Гудачки квартет „Тајј”. Концертом ће дириговати Божидар Црњански.

Нови број „Жичког благовесника“ посвећен Светом Николају Велимировићу

У години када наша Света Црква обележава важан јубилеј – 140 година од рођења и 30 година од Преноса моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, Епархија жичка је са благословом епископа Јустина низом свечаности покушала да се захвали Светом Владици на делима чији су трагови и даље видљиви.

У склопу ових активности, као зрео плод дрвета које је засадио Свети Николај, на светло дана, пред очи читалачке публике, изашао је и нови број Жичког благовесника.

Патријарх Порфирије: Победимо гордост и сујету

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 5. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду чланове женског и мушког Кошаркашког клуба Црвена Звезда са стручним тимовима.

-Ја спорт видим као духовну дисциплину. Спорт јесте благословено надметање у ономе што свако најбоље може да да од себе, па тако и када се деси да изгубимо то треба да буде само позив на још већи труд, на још већи напор, са циљем да будемо још бољи, да стичемо врлину. Врлином препознајемо, ми то кажемо Јеванђељем, наше ближње, оне са којима се такмичимо, коју су били успешнији од нас и којима са љубављу честитамо. Онда је то добитак за све, добитак за спорт, добитак за све људе, јер заиста јесмо сви ближњи, беседио је патријарх Порфирије и наставио:

Хиротонија архимандрита Јована (Станојевића ) за Епископа хумског

Животопис архимандрита Јована (Станојевића ), изабраног Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког

Јован Станојевић је рођен на Видовдан 1979. године у Вуковару као треће дете Душана и Боје (рођ. Миловановић). На крштењу је добио име Радослав. Одрастао је у Борову где је завршио и основну школу, након које је у Вуковару завршио аутомеханичарски занат. Са благословом блажене успомене Епископа осечкопољског и барањског Лукијана 1998. године уписао је Богословију „Свети Арсеније I Сремац“ у Сремским Карловцима коју је завршио 2004. године. Епископ Лукијан га је 16. септембра 2000. године замонашио у чин мале схиме, следећег дана рукоположио у чин јерођакона, а 2014. године у чин јеромонаха. По благослову надлежног архијереја 2004. године је уписао основне студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на којем је дипломирао 2009. године.

Литургија крај моштију Светог Јакова Туманског и Жичког

Храм Светог Саве у Краљеву био је отворен током читаве ноћи између петка и суботе како би верни могли да се поклоне чесним моштима Светог Јакова Чудотворца. Према речима свештеника који су све време миросали народ уљем из кандила које се налази крај кивота, није било прекида у низу поклоника који су приступали моштима тражећи молитвено заступање Светога.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Владика жички г. Јустин уз саслуживање архимандрита Дамјана (Цветковића), архимандрита Саве (Илића), протосинђела Петра (Богдановића) из манастира Тумане, архијерејског заменика Епископа жичког протојереја Љубинка Костића, архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, протојереја Радоша Младеновића, Милоша Станисављевића и Владимира Васиљевића, војног свештеника Владана Вуковића, јерођакона Гаврила, протођакона Милутина Балтића, ђакона Михајла Живковића и братства храма.