Митрополит Амфилохије са Крита: „Постоји добра воља да се усвоји предлог СПЦ да засиједање на Криту буде прва сесија Сабора“

Долазак Патријарха Иринеја и Епископа и учешће наше Цркве од изузетног је значаја, не само за нашу Цркву, већ и за свеукупно Православље – каже за „Политику” Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који на Криту учествује у раду Комисије за припрему поруке Сабора

Крит, Ханија, 15. јуна 2016. - Митрополит црногорско-приморски Амфилохија учествује у раду Комисије која припрема поруку Светог и Великог сабора. Он објашњава да ће ова порука вероватно бити усвојена на крају заседања и да је она упућена целом свету.

Прослављена слава Епископије славонске

Празник Светих Отаца Првог Васељенског сабора, слава Епископије Пакрачко-славонске и храмовна слава цркве у Воћину молитвено су прослављени у недељу 12. јуна ове године.

У присуству свег свештеног клира наше Епископије и верног народа, а уз саслужење протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића пароха Пакрачког, Ратка Гатаревића пароха Славонско-бродског, Драгана Антонића пароха Окучанског, јереја Огњена Тенџерића пароха Новоградишког и протођакона Милана Томашевића, свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство владика Пакрачко-славонски г. Јован.

Саопштење Свештеног Синода Руске Православне Цркве

О ситуацији која је настала поводом одбијања низа помесних Православних Цркава да учествују на Светом и Великом Сабору Православне Цркве

Руска Православна Црква је у току многих деценија узимала — а и даље узима —  активно учешће у припреми Светог и Великог Сабора Православне Цркве.

Почевши од Прве свеправославне конференције на Родосу 1961. године, истакнути јерарси и најбољи богослови наше Цркве давали су свој допринос разради многих саборских тема, у том броју и оних које потом нису биле  уврштене у дневни ред Светог и Великог Сабора. Ради што скоријег сазивања Сабора Руска Православна Црква је не једампут потврђивала своју спремност за изналажење решења која би била општеприхватљива за све учеснике предсаборског процеса, и то чак и тада када су таква решења одударала од правилâ припреме Сабора договорених претходно од стране Цркава.

Апел за помоћ Николи Крсмановићу

Помозимо 27-годишњем Николи Крсмановићу који болује од тешког облика леукемије.

Потребно је сакупити 80.000 евра како би се помогло овом младићу да живи. Никола болује од тешког облика леукемије и потребна сума је довољна да га приме на операцију у Немачкој. Нажалост, времена је јако мало - рок за помоћ је 30. јун!

Наменски рачун је отворен у HALKBANK банци на име оца Драгољуба Крсмановића.

Рачун број: 155-7110780274412-29

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Тропар преподобном Јустину Ћелијском:

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, 
излио си у срца верних као богатство; 
животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, 
Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса 
да ологоси оне који Те поштују.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Јустина ћелијског

Родитељи оца Јустина

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије.  Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

Патријарх Иринеј примио директорку Руског дома

Његова Светост Патријарх српски Иринеј примио је данас 13. јуна 2016. године у Патријаршји српској госпођу Надежду Кушченкову, директорку Руског дома у Београду, и протојереја Виталија Тарасјева, старешину Подворја Руске Православне Цркве у Београду.

Овом приликом госпођа Кушченкова је изразила захвалност Његовој Светости на подршци и благословима коју Српска Православна Црква пружа Руском дому у Београду и у исто време известила Његову Светост о гостовању једног од најпознатијих руских уметничких састава "Пјатницки", који на свом репертоару има народне песме и игре, те се сматра ризницом руске уметности и традиције. Основан је 1911. г. под називом национално благо, а састоји се од хора, оркестра и плесне групе. Данас овај анасамбл носи име Митрофана Пјатницког, који је и оснивач овога ансамбла, а сматра се да оно што је за Србију Стеван Мокрањац, то је за Русију Митрофан Пјатницки.