Спасовдан - Вазнесење Господње

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

У славу и част хиљадугодишњице од мученичког страдања српског кнеза Светог Јована Владимира

Ове године се навршава тачно 1000 година од мученичког страдања Светог Јована Владимира, знаменитог диоклијског кнеза, првог словенског и српског мученика.

Тим поводом је низом лепих саборних догађаја 3. и 4. јуна испред Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару започето обележавање овог великог хришћанског јубилеја чији ће централни догађај бити 25. септембра ове године и на коме ће поред Патријарха и епископа Српске Православне Цркве, бити позвани и поглавари, односно високе делегације, свих помесних православних цркава.

Представници Данске Цркве у Патријаршији српској

Заменик копенхашког бискупа, намесник за град Копенхаген и председник удружења данских Цркава (Данска Кирке Род) г. Андерс Гадегард, заједно са проф. Карстеном Флиделиусом, председником Хелсиншке комисије за људска права, и још педесет парохијана Вор Фру цркве (црква наше Дјеве)  посетили су 7. јуна 2016. године Патријаршију српску у Београду.

Иначе, г. Андерс Гадегард је познат српској заједници и Српској Православној Цркви, нарочито у Краљевини Данској, и по томе што је несебично помагао избеглице са ових простора 90-их година. У исто време г. Гадегард и проф. Флиделиус били су од велике помоћи приликом куповине прве српске православне цркве у Краљевини Данској. Према сведочењу надлежног свештеника Александра Самарџића, без њихове помоћи и подршке Српска Црква највероватније и данас не би имала свој храм.

Спасовданскa литија

На конференцији за новинаре у Старом двору, а поводом славе града Београда Спасовдана обратили су се помоћник градоначелника и домаћин славе Бранко Милосављевић, јереј Арсеније Арсенијевић старешина Вазнесењске цркве, свештеник Вазнесењске цркве Миле Милијанчевић и Александар Михаиловић начелник Одељења за динамички саобраћај.

После свете архијерејске Литургије у храму Вазнесења Господњег која почиње у 9 часова, свечана литија (са почетком у 11,30 часова) кретаће се следећим улицама: Адмирала Гепрата, Кнеза Милоша, Краља Милана, Кнез Михајловом, затим Париском, Кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Краљице Наталије и поново Адмирала Гепрата. Старешина Вазнесењског храма јереј Арсеније Арсенијевић је нагласио значај празника Спасовдана, свечане литије, али и позвао све Београђане да узму учешћа у прослави славе града Београда. .

• прилог Радија Слово љубве

Свечана духовна академија у крипти Храма Светог Саве

На дан прослављања Светог Јована Владимира, 04. јуна увече,  у крипти Храма Светог Саве одржана је свечана духовна академија.

Академија је одржана у организацији братства и управе храма Св. Јована Владимира из Београда, а по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја и подршку Eпископа топличког, в.д. старешине Спомен-храма Св. Саве, а у склопу прослављања 1000 година од славне кончине Светога Краља, првог словенског и српског мученика.

Саопштење за јавност Епархије шумадијске

Поводом чланка “Самољубље Божијег слуге, Владика исковао себе на златнику”, објављеном у новинама “Блиц” (5. јун 2016. године), обавештавамо јавност да су у поменутом тексту, који је потписала Жељка Јевтић, изнете грубе, тенденциозне и злонамерне тврдње са очитом намером да се углед Епископа шумадијског Господина Јована уруши, или бар доведе у питање.

По већ познатом моделу, када се не сме или не може писати о тешким темама које се тичу друштва у целини и које утичу на животе људи, прибегава се сензационалистичком писању, тако што се лажна актуелност текста постиже измишљеним увредама, клеветама, обманама, претеривањима, непотпуним информацијама, намерним пренебрегавањем одређених информација, јевтиним провоцирањем емоција читалаца, циљаним узнемирањем јавности, преувеличавањем, представљањем само једне стране и, наравно, изостављањем контекста. А контекст је следећи.