Владика будимљанско-никшићки Јоаникије: Не против Русије, не у НАТО пакт, никад и за никад!

Бесједа на парастосу жртвама НАТО бомбардовања,
Подгорица, 24. марта 2016. године

Помолисмо се, часни оци, драга браћо и сестре, за невине жртве, за војсковође и војнике, за дјецу, за родитеље, мајке и за одојчад, који су пострадали од злочиначке руке у вријеме НАТО напада на нашу отаџбину. Овдје смо помињали имена дјеце и одраслих, а посебно војника, припадника Војске Југославије који су страали од НАТО бомби и од албанских терориста у току последњег рата. А овдје мислим да је потребно, пошто их први пут овако молитвено помињемо, добили смо коначно спискове, да прочитамо још једном њихова имена и презимена, да се подјетимо на ове свете мученике за отаџбину нашу.

Епископ бачки Иринеј: Нека звоне звона Европе!

Међу напосредним реакцијама на потресну вест о терористичком нападу у Бриселу, који у сваком нормалном човеку изазива огорчење и дубокo саосећање са жртвама, издвајају се кроз сузе изречене речи високе представнице Европске Уније: „Ово је веома тужан дан у коме Европа и њен главни град доживљавају исти бол који Блиски Исток осећа и доживљава сваког дана.”

Госпођа Могерини је погодила саму срж проблема јер све истинске вредности, уграђене у основе европске цивилизације, потичу са Блиског Истока. Оне су хришћанске, али данашњу културу повезују и са претхришћанским културама. Како каже француски теолог Жан-Франсоа Колосимо, у коптској Литургији чујемо музику фараона, а у језику Халдејаца и Асираца проналазимо арамејски којим је говорио Христос. Код православних, данас арабизованих, хришћана налазимо остатке великог јелинистичког наслеђа. Арапски и персијски философи јесу нам пренели дела Платона и Аристотела, али их нису нашли у Корану него су их преузели од багдадских хришћана. И арапско писмо је настало у Византији.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Иако је реаговање Кабинета Градоначелника Престонице г. Александра Богдановића поставило за свој циљ да демантује наводе из прекјучерашњег саопштења Митрополије, очигледно је да је њиме промашена тема. Није довољно јасно ни коме се и зашто Градоначелник правда што је уопште разговарао са Митрополитом?

У саопштењу Митрополије врло прецизно стоји да је заједно са гостима констатовано да је једино прикладно мјесто за њен трајни боравак храм Божји, а да пећина то није. Митрополија апсолутно стоји иза тих ријечи, јер су потпуно истините и сагласне писменом договору између Митрополита и чланова овог Реда, који Богородицу Филеримос има као своју вјековну покровитељку.

Јединство српског народа заједнички циљ државе и Цркве

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. марта 2016. године у Патријаршији српској у Београду г. Александра Вучића, председника Владе Републике Србије.

Пријему су присуствовали и Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, министар правде г. Никола Селаковић и саветник премијера г. Владимир Божовић.

Јединство српског народа заједнички циљ државе и Цркве

Председник Владе Републике Србије г. Александар Вучић и Патријарх српски г. Иринеј оценили су данас да су односи државе и Српске Православне Цркве добри, уз напомену да држава такав однос негује и са другим верским заједницама у Србији. Вучић је, у обраћању новинарима у Патријаршији српској, исказао захвалност Српској Православној Цркви на томе што помаже опстанак и обједињује српски народ и ван граница наше земље.

Амбасадорка Венецуеле код Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 24. марта 2016. године у Патријаршији српској у Београду др Диу Надер де Ел-Андари, амбасадорку Венецуеле у Београду.

Пријсему су присуствовали и Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије Српске Православне Цркве за Јужну и Централну Америку, као и и г. Дарвин Кастиљо, конзул.

Заседао УО Фондације "Патријарх Павле"

У Патријаршијском двору у Београду 24. марта 2016. године одржана је редовна седница Управног одбора Фондације „Патријарх Павле“, којом је председавао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у својству председника.

Седници су присуствовали и остали чланови Управног одбора Фондације: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије, протојереј-ставрофор Трајан Којић, г. Градимир Станић и г. Милан Андрић, секретар односног Одбора.