Патријарх српски примио амбасадора Грчке

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 1. јула 2014. године у Патријаршији српској у Београду г. Константиноса Икономидиса, амбасадора Грчке у Србији.

Владика Атанасије у Босанској Крупи

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије посетио је 2. јула 2014. године Босанску Крупу.

Након разгледања храма и старог средњовековног града Псета, епископа Атанасија у згради Општине примили су начелник општине г. Ермин Халитовић и предсједавајући Општинског вјећа г. Хусеин Герзић. Овај сусрет инициран је Епископовом жељом, у чијој пратњи су били парох крупски протојереј-ставрофор Карађорђе Дерајић и јереј Здравко Богојевић, секретар Епархије.

Добротвори на заједничком задатку

Након што су у мају Србију задесиле незапамћене поплаве у којима су хиљаде изгубиле домове, а нажалост и много наших суграђана страдало, било је потребно брзо организовати канале пружања помоћи.

На том задатку, уз Божју помоћ, Црква је за веома кратак период успела да под свој свети скут привије десетине добрих људи вођених искреном жељом да помогну. Без тих добротвора тај велики задатак који се пред нама постављао не би био остварив. На сваком кораку наилазили смо на разумевање, солидарност и истинску добронамерност. Помоћ је стизала и стиже са свих страна, из земље и из расејања. Државне институције и приватне фирме чији је посао укључивао ангажовање на процедуралном пољу како би се прибавила помоћ из иностранства чиниле су то на најефикаснији могући начин и на томе им од срца захваљујемо.

Митропoлит Амфилохије прегледао Морачко законоправило

Са простора средњовековне Зетске епископије - Митрополије црногорско-приморске сачувано је три преписа Законоправила Светога Саве, и то најстарији препис из 1262. – Иловичка крмчија (књига којим се крми одн. управља светим канонима) настао у Манастиру Михољска превлака, првобитном седишту Зетске епископије, препис из манастира Савина, настао средином 16. века – Савинска крмчија и препис из манастира Морача, из 1615. - Морачка крмчија.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, бринући о чувању и обнављању духовних темеља и сведочанстава са простора своје епархије, посетио је 1. јула Музеј СПЦ у чијем фонду се чува Морачка крмчија. Управник Музеја Владимир Радовановић ставио је на увид Митрополиту Морачку крмчију а потом су утврдили начелни договор око фототипског издања овог драгоценог сведочанства српске средњовековне духовности и културе. Управник Музеја је, потом, представио Митрополиту нову поставку сталне изложбе музејских предмета као и музејски депо где се сусрео са стручним особљем Музеја.

Видовдански црквено–народни сабор на Љубићу

Његова Светост Патријарх српски Иринеј је прошле године осветио нови храм на брду Љубићу код Чачка, посвећен Светом великомученику Кнезу Лазару и свим српским ратницима. На месту најкрвавије битке у Другом српском устанку, у овом светом храму, изузетном остварењу архитекте Пеђе Ристића, окупило се више хиљада гостију поводом храмовне славе. Поред литургијског сабранија, ово је уједно била и прилика да се потомци из рудничког краја, Западне Србије и шире окупе и подсете на своје велике претке.

Наиме, на овом предивном пропланку, које доминира чачанском котлином, Турци су пре сто деведесет девет година данима вршили јурише на српски шанац којим је заповедао славни војвода-барјактар Танаско Рајић. Кад је, неустрашиво јуришајући са својих сто коњаника на три хиљаде агарјана, славни војвода Лазар Мутап из оближње Прислонице смртно рањен, Турци су војводи Танаску овакву понуду учинили: да топове остави, ћуп злата узме и мирно у своје Страгаре оде. Али, како Турци ни за пет сто година Србе не упознаше, зато војводи славноме понуду ову учинише. Зар да за ћуп злата преда Турцима на милост и немилост народ свој и барјак који је с поносом још у Орашцу примио од великога Вожда Карађорђа?  

Министар правде Никола Селаковић у Митрополији црногорско-приморској

Министар правде у Влади Србије г. Никола Селаковић посјетио је 1. јула Митрополију црногорско-приморску.

Министар је најприје посјетио дворску цркву на Ћипуру гдје је положио вијенац на гроб краља Николе, да би се затим у Цетињском манастиру поклонио руци Светог Јована Крститеља, честици Часног Крста Господњег и моштима Светог Петра Цетињског.