Патријарх српски у Сједињеним Америчким Државама

Слава цркве Светог Алексaндра Невског

Празник Преноса моштију Светог Алекасндра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду

Свету Литургију, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, служио је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Андреј уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Богослужењу је присуствовао др Милета Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са традционалним Црквама и верским заједницама. Са овогодишњим домаћинима славе, г. Дејаном и гђом Мирјаном Додер, преломљен је славски колач, после чега су Епископ, служашчи и гости послужени трпезом љубави која је била улепшана појањем хора овог светог храма. И сви верници који су присуствовали богослужењу послужени су славском трпезом у порти ове београдске светиње.

Сабрање свештенства и свештеномонаштва Епархије бихаћко-петровачке

Дана 12. септембра 2013. године, са благословом Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија, одржан је братски састанак свештенства и свештеномонаштва Епархије бихаћко-петровачке у Босанском Петровцу

Сабрање је започело празничним вечерњим богослужењем у Катедралном храму Светих апостола Петра и Павла, а након чега је братски састанак одржан у просторијама Епископије. Састанку су присуствовали сви монаси и свештеници Епархије бихаћко-петровачке. Разговарано је о актуелним темама из живота Епархије, са циљем унапређења богослужбеног живота, како би се што већи број епархиота активно укључио у свакодневни живот Цркве. На братском састанку велика пажња посвећена је предстојећој слави Епархије бихаћко-петровачке – Сабору српских светитеља, која ће бити свечано прослављена у недјељу, 15. септембра 2013. године, при храму Свете Петке у Подбрду код Мркоњић Града.

• обраћање Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија

Освештани темељи црквe Светих великомученика Георгија и Димитрија на Багдали

На празник Преноса моштију Светог Александра Невског, Епископ крушевачки г. Давид освештао темеље нове цркве Светих великомученика и победоносаца Георгија и Димитрија на Багдали (Крушевац)

Црква се зида по угледу на Његошеву капелу, чиме испуњава давнашња жеља житеља Крушевца. Свечаном чину пристуствовао је градоначелник Крушевца г. Братислав Гашић са сарадницима, као и ктитор цркве г. Љубомир Ћурчић, коме је овом приликом владика Давид уручио архијерејску грамату.

Стогодишњица храма Светог Илије у Горњем Забрђу

У суботу 7. септембра 2013. године, вечерњим богослужењем отпочело је обиљежавање јубилеја 100 година храма Светог пророка Илије у Горњем Забрђу

Вечерње је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, коме су саслуживали протојереји-ставрофори Цвико Мојић и Мићо Пајкановић и ђакон Богдан Стјепановић. Служењем, бесједом и присуством на свечаној академији, која је услиједила, Преосвештени Епископ је указао велику част овом малом, али богољубивом мјесту. У својој бесједи вјерном народу Епископ Хризостом је рекао да су наши преци храмове градили не само за себе, већ и за долазеће генерације. Владика је поручио: - Сјећање на наше претке је данас велика радост не само за њих, већ и за вас да се присјетите на славне претке своје, који су у тешка времена градили ову цркву да би себи оставили  спомен, али и нама велики задатак да очувамо овај свети храм, да га обнављамо, посјећујемо и да га чувамо.

Поводом јубилеја Митрополита дабробосанског г. Николаја

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Николај у овом мјесецу обиљежава два велика јубилеја - 60 година монашког и 40 година архијерејског служења, а ова година му је и 21. на трону митрополита дабробосанских.

Митрополит Николај је рођен 17. августа 1927. године у селу Смољана, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић, а на крштењу је добио име Гојко. Послије основне школе у родној Смољани и мале матуре у Смедеревској Паланци, 1946. године се уписује у Богословију, најприје у Београду, а потом у Призрену. „Кад сам се одлучио да учим Богословију нисам мислио да ћу бити монах и да ћу завршити високо богословско школовање. Све што се догађало било је Божија ствар, а не лично моја. Бог ме на овом путу којим идем водио и ја сам се трудио да познам вољу Његову“ – рекао је једном приликом митрополит Николај.

Иако су и његова породица и владика Николај имали великих проблема од тадашњих комунистичких власти, зато што је одлучио да заврши Богословију, од тога није одустао. Замонашио се у  манастиру Копорину 1953. године и тада је добио монашко име Николај, по његовој крсној слави Светом Николи. Послије Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду 1953. године, који је завршио у редовном року 1957. године. Желио је послије студија да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош, иако је захтјев за то подносио чак осам пута.