Епископ Методије Муждека: Тумачење новозаветних одељака

књига 1: Јеванђеља, стр. 432; књига 2:  Посланице, стр. 340, Беседа, Нови Сад 2013.

Са благословом Епископа бачког др Иринеја Буловића, архимандрит Јован Радосављевић приредио је ова два, зацело, капитална дела из новозаветне егзегезе. Вредни архимандрит је на овај начин испунио жељу свих нас бивших ученика архимандрита Методија у достославној Призренској богословији у којој је овај приљежни изучавалац Речи Божје делао углавном као ректор и предавач Новога завета од 1955. до 1971. године.

Била је радост слушати предавања овог зналца Светога писма, и то не само Новога завета! Није отац Методије само буквално познавао Библију, и то од књиге Постања до Откривења Јовановог (!), него је и нас подстицао да је што више читамо и њоме се надахњујемо. Спадам у оне генерације школе у згради Симе Игуманова Призренца која је у првим часовима разредне наставе – док смо још били свежи – држала свеске и прибор за записивање надахнутих предавања овог библисте којим се наша Црква може дичити.

Успење Пресвете Богородице: Слава манастира Тврдош

Празник Успења Пресвете Богородице, Велика Госпојина, слава је манастира Тврдош. Светом Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, уз саслуживање владике Атанасија, игумана тврдошког Саве, игумана манастира са Косова и Метохије и свештенства Епархије.

У току свете Литургије крштен је слуга Божији Константин, што је додатно увеличало радост празника. Послије прочитаног Јеванђеља, вјерном народу је  бесједио епископ Григорије. Послије светог причешћа богослужење је завршено молитвеном литијом око манастира и ломљењем славског колача. Овом приликом, епископ Григорије је уручио захвалнице проф. др Богољубу Шијаковићу и г. Животи Ковачевићу. Након тога су монаси манастира Тврдош на трпези љубави у новој манастирској трпезарији послужили сав присутни вјерни народ.

Из Епархије бихаћко-петровачке

Стручни семинар професора богословија Српске Православне Цркве

Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Црвке, а са благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством и организацијом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, члана Светог Архијерејског Синода за вођење просветних послова, 24. августа 2013. године одржан је једнодневни стручни семинар за све професоре богословија Српске Православне Цркве у Богословији Светог Арсенија у Сремски Карловцима.

Позиву Светог Архијерејског Синода одазвали су се ректори и наставно особље свих осам богословија Српске Православне Цркве (Београд, Сремски Карловци, Призрен, манастир Крка, Цетиње, Фоча, Ниш, Крагујевац), тако да је ово сабрање бројало готово стотину учесника, који су захваљујући љубави и бризи Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, и Управе Богословије Светог Арсенија, на челу са ректором, протојерејем-ставрофором Јованом Петковићем, били срдачно дочекани и смештени у згради богословије.

Антиохијски патријарх у великим светињама Сирије

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован служио је у недељу, 25. августа 2013. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице у Сајднаји у Сирији.

Истог дана патријарх Јован X посетио је и манастир Светог Ђорђа. Посету овим великим православним светињама Његово Блаженство је искористио и да се сусретне са представницима овдашњих државних и црквених удружења. Дан раније, патријарх Јован је служио благодарење у манастиру Пресвете Богородице уз моливетно учешће монахиња тог манастира и верног народа. Пре доласка у ову велику светињу Патријарх антиохијски и свег Истока свечано је дочекан на улицама града.

Његош је узорна норма српског културно-историјског “постојанства“

Поводом 200 година од рођења најзначајнијег српског пјесника Петра II Петровића Његоша у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу 24. августа 2013. године одржан Округли сто под насловом “Његош данас“

Учеснике симпосиона: Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, познатог оријенталисту и дипломату проф. др Дарка Танасковића, професоре Београдског универзитета др Мила Ломпара и др Часлава Копривицу, доц. др Горана Радоњића са Универзитета Црне Горе, као и бројну публику, у име организатора - Голијског сабора културе, поздравио је доц. др Душан Крцуновић. Подсјетивши на научне скупове које су, у циљу очувања националног памћења, претходних година уприличене у организацији Голијског сабора културе: “160 година Горског вијенца“, “Ћирилица: хлеб наш насушни“, “Светородна лоза Немањића“, “Свети Сава и светосавље“, “Балкански ратови и српско питање“ Крцуновић је истакао да је “данашњи Сабор посвећен обиљежавању оног дана у ком је из наднебеског Божијег огњишта, из ковачнице бића, излетјела Његошева искра“.