Проф. др Ксенија Кончаревић: Путевима словенске духовности

У сусрет јубилеју мисије светих Кирила и Методија међу Словенима

У историји културе и духовности Словена имена Светих Равноапостолних Кирила и Методија, просветитеља словенских, заузимају почасно место. Проучаваоци њиховог наслеђа наглашавају значај њиховог просветитељског рада за укључивање словенског живља у актуелни културни контекст Византије и Европе у целини, вредност увођења у богослужење Цркве матерњег језика пастве, величину подухвата превођења Библије на старословенски језик, смелост у утемељавању словенске Цркве, ширину обухвата њихове мисије и њене грандиозне резултате. Црква Христова велича их и слави као „громогласне трубе благовествовања Јеванђеља и слаткозвучну цитру проповеди спасења“ (Акатист Св. Равноапостолним Методију и Кирилу, икос 11), „делатнике у винограду Христовом, пастире добре стада Исусова и верне тумаче речи Божије“ (Акатист, икос 5), молећи им се за јединство духа и љубави словенских народа у једној, светој, саборној и апостолској Цркви.

Обнова храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима

Првобитни храм посвећен Сабору Српских светитеља и Пребиловачких мученика у селу Пребиловцима код Чапљине грађен је 1991/92. године и није довршен до рата. У јуну 1992. срушен је храм и оскврнављенe су мошти мученика из Другог свјетског рата. Са благословом Епископа захумско-херцеговачког г.  Григорија пројекат обнове урадили су архитекти из Београда, Предраг и Сава Ристић, по узору на храм Гроба Господњег у Јерусалиму.

Православна Далмација

Скрадин - На празник светог Спиридона Његово Преосвештенство Епископ далматински Фотије служио је свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом светитељу у Скрадину уз саслужење монаштва и свештенства Епархије далматинске. Епископ је беседио о светом Спиридону Чудотворцу истакавши његове врлине: смирење, чистоту срца и ревност за свето православље.

Владика Атанасије Јевтић гост Епархије нишке

У недељу 28. по Духовума, светим сабрањем у нишком Саборном храму началствовао је Преосвећени Епископ др Атанасије (Јевтић). Посета драгог госта била је повод сабрања великог броја благочестивих епархиота Нишке епископије. По читању светог Јеванђеља владика Атанасије је поучио сабрање тумачећи прочитану Реч Божју у контексту живота савременог човека.

После свете службе заједничење је настављено под сводовима Светосавског здања, с верним народом, свештенством и Владиком Јованом, у тајни слушања нашег предавача, епископа Атанасија. Предавање на тему Свети цар Константин - лик и дело владика Атанасије је изнео на посебан начин, тако да смо имали прилику да темељније упознамо лик нашег светог и равноапостолног суграђанина. Веома значајне информације о личности светог Цара и његовом равноапостолном раду, историјске чињенице детаљно аргументоване подацима истакнутих светских историчара и патролога и, наравно, драгоцено знање и деценијски истраживачки рад епископа Атанасија увели су нас у велику тајну познања услова Миланског едикта, чију јубиларну 1700-годишњицу наредног лета Господњег прослављамо.

Саборност VI (2012)

- Ziziulas, John — Ontology and Ethics  [pdf]
- Vasiljević, Maxim — St. Maximus the Confessor's Contribution to the Problem of Transcending the Createdness  [pdf]
- Крстић, Зоран — Клерикализам и лаицизам — две крајњости у разумевању служби у Цркви  [pdf]
- Чиликов, Стоян — Икона и Евхаристия  [pdf]
- Јанковић, Живорад — Поводом записа инока Исаије  [pdf]
- Ивановић, Дарко — Црква у Великој Плани  [pdf]
- Андрејић, Живојин — Страшни суд Богородичине цркве у Велући  [pdf]
- Зизијулас, Јован — Примат и национализам  [pdf]
- Krstić, Zoran — Impact of the Economical Crisis on the Social Structure of the European Society  [pf]
- Матић, Златко — Баламански документ (1993) — проблем „унијатизма“ у дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве  [pdf]
- Кели, Џон — Из новозаветне исагогике  [pdf]

1700 година слободе хришћанства: ОВИМ ПОБЕЂУЈ!

Црквена уметност на тлу Епархије браничевске - Календар за просту 2013. годину

Велики ромејски цар, свети Константин Велики, један од највећих владара читаве историје света, са правом се може сматрати „најутицајнијим човеком у историји“. Преокрет којим он персонификује нови однос Римског царства, политичког ентитета који је дочекао Месију, према Цркви, месијанској заједници која странствује у свету, заокрет који се исправно назива „константиновским“, а који се огледа и у доношењу Миланског едикта (313), непосредно и суштински је утицао на историју Цркве и читаве васељене.